Подробнее на сайте: https://sdelaisvoidom.ru https://buildthehouse.ru http://repair-yourself.ru
https://fullconstruct.ru https://econedvijimosti.ruhttps://currenthouse.ru https://daoconstruct.ruhttps://samsdelairemont.ruhttps://primohouse.ruhttps://thehousebuilder.ru
https://inedvijimosti.ru https://zedconstruct.ruhttps://buildbighouse.ruhttps://houseconstruct.ru
https://dohomebuild.ru

Vrste sistema za odvodnjavanje

Najčešći način za većinu poljoprivrednih polja je gde se odvodi suvišna voda je  kroz perforirane talasaste PVC cevi koji se ubacuju u iskopanim rovovima na određenoj dubini. Ovo je jako praktično na onim mestima gde je nemoguće iskopati odvodne kanale zbog konfiguracije terena. Drenažni  sistem mora imati rovove na obodu odvodnjavanog zemljišta da bi suvišnu vodu odveli dalje od terena do potoka ili reke.

Ako cela polje zahteva drenažu, podzemni cevi može se ugraditi u mrežama sa najviše paralelne linije). Ovo je uobičajeno za ravne terene.  Fina-teksturna zemljišta su manje nego propustljiva.  Oni zahtevaju i bliže razmak perforiranih cevi  da bi bila efikasna.  Razmak odvod za finu ilovača je 50 m, dok je kod lakših zemljišta moguć razmak Ii na 100 metara  I system za odvadnjavanje  će biti znatno jeftiniji.

                                

Instaliranje drenažnih cevi u teškim glinenim zemljišta je često preskupo zbog potrebe za odvod njavanjem zbog samog razmaka koji će biti mnogo bliži između  cevi. Međutim postoji alternative u vidu pluga koji na dnu ima đule. Oranje se vrši kada je prezasićeno vodom, tako da pri prolasku đuleta kroz zemlju pravi se plastični omotač od zemlje u vidu cevi koji će suvišnu vodu odvoditi na najnižu lokaciju na parceli.Drugi naziv za ovaj načen je krtična drenaža.  Obično ovi kanali u unutrašnjosti  tla mogu da traju do dve –tri godine, pa se nakon toga moraju ponovo uraditi. 

Drenažni sistemi će takođe povećati potencijal za gubicima  hranljivih materija, pesticida i drugih zagađivača  koji neće imati prepreku za gubljenjem nego kad bi postojali prirodni uslovi, međutim sa drenažom  lako dođu u podzemne vode.

Ovo posebno je problem jer kod srednje  I  fine teksture zemljišta generalno dozvoljavaju vrlo brzo kretanje površinski primenjenih hemikalija u dublje slojeve dreniranog zemljišta. Za razliku od peska, koji efikasno može filtrirati gubitke vode, fino-teksturalna zemljišta sadrže strukturne pukotine i velika (makro) pore sve do dubine linija odvodnjavanja. 

                                                           Savetodavac za melioracije zemljišta

                                                                   Igor Ristić, dipl. ing.

Bujični slivovi i najčešći vremenski periodi maksimalne učestalosti padavina većeg inteziteta

Prognoza padavina je veoma važna za planiranje mera kontrole u u bujičnim slivovima. Maksimalna količina padavina i intenzitet tokom kratke, teške i slabe kiša moraju biti identifikovani, jer oni mogu dovesti do naglog porasta bujica i erozije.  Takođe, obilne padavine za duži vremenski period koji rezultiraju u vodozasićenju zemljišta podrazumeva ovu opasnost i može, posebno u kombinaciji sa topljenjem snega, povećati katastrofe kao što su klizišta, itd. Posebni uslovi koji vladaju u bujičnim slivovima, kao što su velike razlike u visini oblasti, nagiba terena i često ekstremni vremenski uslovi zahtevaju mnogo energije i novca  za uređenje bujičnih potoka. 

Poplave i obilne poplave su najčešći fenomen "prirodnih rizika " u Srbiji. Njihova frekvencija, intenzitet i difuzija preko teritorije Srbije čini da su neprekidna pretnja.

Analiza učestalosti maksimalnih protoka preko referentnog praga ( koji je definisan kao prosečna maksimalno pražnjenje Kmaks ) ukazuju da se kritični periodi javljaju krajem proleća ( maj kao i prva polovina juna ) i na kraju zime ( februar do prve polovine marta ). Period od maja do prve polovina juna je identifikovan kao primarni maksimum za većinu slivova ( Velika, Južna i Zapadna Morava, Ibar, Kolubare, itd ). Visoki vodostaji tokom ovaj period su rezultati intenzivnih kiša koje su trajale po nekoliko sati i dana. Dnevni i mesečni maksimuma padavina su zabeležene u periodu od maja do juna na kišomernim stanicama širom Srbije. Period od februara do prve polovine marta je identifikovan kao sekundarni maksimum. 

Savetodavac za melioracije

dipl. ing. Igor Ristić

Additional information