Bujični slivovi i najčešći vremenski periodi maksimalne učestalosti padavina većeg inteziteta

Prognoza padavina je veoma važna za planiranje mera kontrole u u bujičnim slivovima. Maksimalna količina padavina i intenzitet tokom kratke, teške i slabe kiša moraju biti identifikovani, jer oni mogu dovesti do naglog porasta bujica i erozije.  Takođe, obilne padavine za duži vremenski period koji rezultiraju u vodozasićenju zemljišta podrazumeva ovu opasnost i može, posebno u kombinaciji sa topljenjem snega, povećati katastrofe kao što su klizišta, itd. Posebni uslovi koji vladaju u bujičnim slivovima, kao što su velike razlike u visini oblasti, nagiba terena i često ekstremni vremenski uslovi zahtevaju mnogo energije i novca  za uređenje bujičnih potoka. 

Poplave i obilne poplave su najčešći fenomen "prirodnih rizika " u Srbiji. Njihova frekvencija, intenzitet i difuzija preko teritorije Srbije čini da su neprekidna pretnja.

Analiza učestalosti maksimalnih protoka preko referentnog praga ( koji je definisan kao prosečna maksimalno pražnjenje Kmaks ) ukazuju da se kritični periodi javljaju krajem proleća ( maj kao i prva polovina juna ) i na kraju zime ( februar do prve polovine marta ). Period od maja do prve polovina juna je identifikovan kao primarni maksimum za većinu slivova ( Velika, Južna i Zapadna Morava, Ibar, Kolubare, itd ). Visoki vodostaji tokom ovaj period su rezultati intenzivnih kiša koje su trajale po nekoliko sati i dana. Dnevni i mesečni maksimuma padavina su zabeležene u periodu od maja do juna na kišomernim stanicama širom Srbije. Period od februara do prve polovine marta je identifikovan kao sekundarni maksimum. 

Savetodavac za melioracije

dipl. ing. Igor Ristić

Additional information