Подробнее на сайте: http://poleznii.ruhttp://grand-construction.ru
http://stroi-rukami.ruhttp://samodelnii.ruhttp://build-dwelling.ru
http://pro-nedvijimosti.ruhttp://samodelnaya.ruhttp://hold-house.ruhttp://samodelkinov.ruhttp://mending-house.ru
http://lavandamd.ruhttp://samodelkami.ruhttp://investment-money.ruhttp://grand-builder.ruhttp://sdelaisebe.ru

Brošura Organska poljoprivreda

PSSS Leskovac je objavio Brošura Organska poljoprivreda za poljoprivredne proizvođače iz Jablaničkog okruga. Brošuru možete preuzeti ovde.

Zdrava hrana šansa za Srbiju

U Srbiji, od pre par godina, poljoprivredno stanovništvo, a pre svega poljoprivredni proizvođači koji se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, počelo je sa pripremama za organsku proizvodnju na svojim parcelama. Te aktivnosti su usmerene, pre svega, na uključivanje zemljišta u period konverzije i ispunjavanje jednog od preduslova za bavljenjem ove vrste proizvodnje.

Srbija je već izvršila određeni iskorak u proizvodnji takve hrane, ali to je nedovoljno kada se uporedimo za zemljama članicama EU. Mi imamo usvojene Zakone, Pravilnike, Uredbe, par udruženja, nekoliko zadruga, imamo Ministarstvo koje izdvaja sredstva za ovu namenu, kao i odeljenje koje, preko PSSS Srbije, sprovodi program organska proizvodnja u Srbiji.

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Srbiji aktivno su uključene u sprovođenju projekta organska proizvodnja. Svojim savetima i stručnim učešćem u radu poljoprivrednih gazdinstva, domaći stručnjaci pomažu seljacima u tumačenju i sprovođenju Zakonskih i podzakonskih akata.

Šta dobijamo organskom proizvodnjom? 

Metodama organske biljne proizvodnje doprinosi se minimalnom zagađenju životne sredine, pospešivanju i održavanju plodnosti zemljišta i očuvanju biodiverziteta.

Organska proizvodnja teži uspostavljenju zatvorenog sistema proizvodnje. Proizvodnja biljaka i životinja spada u celovit koncept organske poljoprivrede. Iako je moguća  proizvodnja biljaka bez stočarstva, obrnut slučaj nije dozvoljen. Korišćenjem prirodnih metoda, oslanjajući se na lokalne izvore energije i repromaterijala na gazdinstvu, cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema biljne i stočarske proizvodnje.

Mr Dejan Ranđelović

Organska poljoprivreda 2

 Uloga i značaj organske proizvodnje

Priroda je postojala sa svojim životinjskim i biljnim svetom hiljadama godina pre pojave čoveka. Živi svet se stalno razvijao i obnovljao po svojim prirodnim zakonitostima.

Pojavom čoveka počela je zemljoradnja i stočarstvo. Životna sredina je to trpela bez ikakvih posledica vekovima, jer se nije remetila biološka ravnoteža.

Ukrupnjavanjem površina i formiranjem velikih poljoprivrednih dobara, u borbi za što većom proizvodnjom i što većim profitom na štetu prirode,  čovek je počeo koristiti razna hemijska jedinjenja u vidu đubriva i pesticida. Nekontrolisana upotreba raznih otrovnih materija po njivama zadnjih 30-40 godina prouzrokovala je niz oštećenja prirode kao što su zaslanjena zemljišta, zakisljena zemljišta, njive oštećene upotrebom herbicida, zagađenje podzemnih voda i nadzemnih vodotokova i jezera, nagomilovanja azota i pojave resistentnih štetočina i bolesti.

Razvojem nauke, usavršavanjem mikroskopa uz pomoć hemije, medicine, biologije, ekologije i niza drugih naučnih disciplina, došlo se do novih saznanja koja nam pomažu da shvatimo zakonitosti prirode kao i zahteve živih bića u njoj.

Čovek se mora prilagoditi novonastalim uslovima, koristeći nove saznanja, uspostaviti  način  proizvodnje koji je u saglasnosti sa prirodom – uspostaviti organsku poljiprivredu. Upravo u organskoj proizvodnji se formira čovek sa novim viđenjem i shvatanjem prirode, koje ga čini sposobnim, da potpunije i dublje savlada zakonitosti prirode.

Prihvatajući izazov vremena s nadom da će ovaj priručnik pomoći proizvođačima, pokušaćemo u sledećim prilozima razjasniti osnovne pojmove u biljnoj organskoj proizvodnji.

 Zemljište

Zemljište je izuzetno bagato raznim vrstama živih organizama, od mikroorganizama (bakterije, aktinomicete, gljive…) do krupnih organizama, poput glista koji obezbeđuju plodnost zemljišta. To je jedini prirodni resurs, koji se može obnavljati prirodnim putem, a raznim metodama proizvođač može  popravljati njegovu životnu snagu.

Zemljište se sastoji od mineralnih materija, vode i organske materije.

Organsku materiju zemljišta čine humus, koren biljaka i živi organizmi. Živi organizmi su bakterije, gljive, kišne gliste i ostale životinje. Jedna šaka plodne zemlje iz bioaktivnog gornjeg sloja sadrži više živih organizama nego što ima ljudi na zemljinoj kugli. Gornji sloj od oko 15-20 cm zemljišta na 1 ha sadrži oko 7 t živih organizama. Žive organizme u toj “podzemnoj štali” treba održavati i hraniti organskim materijama. 

Svako agresivno obrađivanje zemljišta (duboko oranje) je grubo narušavanje života u zemljištu. Zato je potrebno izbegavati često obrađivanje jer se razbija njegova mrvičasta struktura koja predstavlja osnovni preduslov za plodnost zemljišta. Ne preporučuje se upotreba teških mašina (sabijaju zemljište) već po potrebi, treba koristiti kultivatore za površinsku obradu ili podrivače za rastresanje dubljih slojeva. Ponekad je preporučljivo čak i držanje zemljišta pod ugarom ali ne u parlogu.

Upoznavanje sopstvenih parcela počinje sa kopanjem zemljišnih profila do dubine do koje se obrađuje i vađenjem uzoraka za hemijsku analizu na plodnost.

- određivanja sadržaja hranljivih materija, pH vrednosti, količine humusa i teških metala i ostataka pesticida (hlorovani ugljovodnici, triazinska jedinjenja, ostaci trifluralina i dr). Svakako istorijat parcele (vrsta kulture, količina i vrsta upotrebljenih đubriva, količina i vrsta upotrebljenih preparata za zaštitu) određuje konkretne zahteve za analizu zemljišta.

Prosečan uzorak se formira od izmešane zemlje sakupljene od 20-25 pojedinačnih uboda sa istražene površine za parcele manje od 5 ha. Za neke parcele poželjno je uzeti više uzoraka. Jedan prosečni uzorak sadrži oko 1 kg zemljišta uzroci se uzimaju od 0-30 cm dubine. Za voćnjake i velika imanja poželjno je uzeti i jedan uzorak iz donjeg sloja od 30-60 cm dubine.

Uzorci se dostavljaju laboratoriji koja je akreditovana za ispitivanja i koja će dati mišljenje da li rezultati zadovoljavaju kriterijume za organsku proizvodnju odnosno koje je mere potrebno preduzeti u cilju obogaćivanja zemljišta hranljivim materijama. Mineralne materije, voda, vazduh, organske materije i mikroorganizmi u interakcijama stvaraju faktore prinosa a čovek pomoću pravilno odabranih metoda može popravljati životnu snagu zemljišta.

          

U poboljšavanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta spadaju sve agrotehničke mere koje imaju pozitivan uticaj, kao što su:

–Plodored (ukidanje monokulture)

- Meliorativni zahvati

- Podizanje šuma i vetrozaštitnih pojaseva

- Gajenje leguminoza

- Zaoravanje zelenišnog đubriva

–Unošenje organskih materija u svežem ili kompostiranom stanju

–Unošenje prirodnih mineralnih đubriva (sirovi fosfati, zeolit, dolomit ..)

 Obrada zemljišta i mašine

Obrada zemljišta u organskoj proizvodnji ima za cilj da poboljša mrvičastu strukturu zemljišta čime se olakšava prodiranje vode i vazduha i omogućuje povoljna biološka aktivnost. Mikroorganizmi, kojima se pravilnom obradom omogućava normalan rad, stvaraju neophodne hranljive materije za ishranu biljaka.

U organskoj proizvodnji treba voditi računa o zemljištu, kao o najvažnijem prirodnom resursu, bez kojeg je teško zamisliti kvalitetnu proizvodnju i dobre prinose. Bez obzira što je nauka postigla zavidne rezultate u pogledu razvoja tehnike, informatike, satelita, svemirskih letelica i drugog ipak život na zemlji zavisi upravo od tih nekoliko santimetara površinskog bioaktivnog sloja zemljišta.

Zbog toga proizvođači u organskoj proizvodnji, kao svesni i aktivni ekološki čuvari životne sredine za održavanje prirodnih osobina zemljišta treba da primenjuju niz mera:

- obradu zemljišta u optimalnom vremenskom roku,

- lakša oruđa,

- podrivanje donjeg sloja zemljišta,

- malčiranje, nastiranje zemljišta,

- formiranje parcela optimalnih veličina,

- sadnju drvoreda i žbunja i

- đubrenje organskih i mineralnim prirodnim đubrivima. 

Da bi se zemljište dobro pripremilo za setvu i da se korenu biljke omogući normalan razvoj potrebno je primeniti sledeće mere:

- koristiti lakše traktore (manja potrošnja energije po jedinci površine, slabije gaženje),

- redovno podrivanje donjeg sloja do 40-60 cm,

- kombinovati više operacija u jednom prohodu i

- tokom letnjih meseci primeniti samo plitku obradu ( da se smanje gubici vlage) i

- zasejavati biljke za zelenišno đubrenje koje ujedno čuvaju zemljište od negativnih uticaja raznih erozija.

Mašinska industrija u poslednje vreme se počinje prilagođavati potrebama organske poljoprivrede. Specifičnosti se ogledaju u tome što su nove mašine i oruđa više orijentisani na finu obradu površinskog sloja i uništavanje korova. Očigledna je težnja da se umesto herbicida korovi efikasno uništavaju mehaničkim putem. Mašine koje se koriste u organskoj proizvodnji su po svojoj konstrukciji rangirane od jednostavnih do vrlo složenih i specifičnih.

Najjednostavnija je turbomotika gde se motičica montira iza jednog točka, koji se gura napred uz pomoć dve ručice, tako uništavajući iznikli korov u međurednom prostoru. 

Pored kombinovane drljače postoji čitav niz međurednih kultivatora za razbijanje korova sa rotirajućim zvezdastim motičicama čiji se nagib može regulisati, zatim postoje samohodne sprave za plevljenje.

Isčešljavanje korova iz useva vrši se vertikalnim i horizontalnim četkalicama čija se prednost ogleda u tome što isčetkani korov ostaje na površini zemljišta i vrlo brzo se osuši.

Termičko suzbijanje korova se vrši raznim pržilicama sa užim i širim radnim zahvatima. prženje je veoma efikasno ako se vrši u optimalnom vremenu, ti neposredno pre nicanje kulturnih biljaka, a korovi su u to doba već iznikli i imaju 1-2 para listova.

Specijalna  kombinovana drljača (comb harrow)je izuzetno koristan alat u obradi zemljišta pod organskom proizvodnjom. Danas je mnogi farmeri u svetu koriste, kao i članovi Udruženja TERRA'S iz Subotice koji su već par godina u prilici da se upoznaju sa povoljnim efektima ove alatke. Može se upotrebljavati kao klasična drljača za rastresanje tvrdog zemljišta pre setve. Višenamenski je alat i sastoji se od finih zubaca koji su pričvršćeni na fleksibilni okvir koji prati neravnine zemljišta i povija se. Visina okvira, zupci i njihova razdaljina od 30 mm obezbeđuju temeljno drljanje i ujednačenje rada kao i slobodan prolaz đubriva među zupcima, a biljke se ne oštećuju. Brzo i jednostavno nameštanje ugla zubaca i nameštanje točka određuje dubinu, pritisak i agresivnost drljanja. 

Comb harrow je efikasan kao većina herbicida koji se koriste kod nas. Pogodan je za žitarice, a uspešno se može koristi i u drugim kulturama (krompir, repa, pasulj, soja, kukuruz, beli luk, repica, travnjak itd.). Lako ga je koristiti a njegova efikasnost se odmah primećuje.

Comb harrow drljača je veoma koristna  zato što je:

1. Izvanredan i izuzetno efikasan u suzbijanju korova. Uspešno zamenjuje herbicide i dokazuje da je suzbijanje korova moguće bez skupih i štetnih hemikalija. 

2. Ima prihvatljivu cenu u odnosu na druge slične alate i na cenu herbicida što je bitno sa  ekonomskog aspekta organske poljoprivrede.

3. Comb harrow ima važan psihološki efekat. Jednostavan je, savremen i privlačan alat. Lak je za upravljanje, pogodan za male farme i može se koristiti za obradu u mnogim poljoprivrednim kulturama.

Važno je napomenuti, da se i postojeća mehanizacija uz malu adaptaciju može vrlo uspešno koristiti u organskolj poljoprivredi. Npr. ako se na spoljne motičice na međurednom kultivatorom montiraju tzv. pete (ponekad je dovoljno samo namotati parče žice), onda takve motičice bacaju 1-2 cm zemlje u sam red pokrivajući iznikli korov. Ako se to uradi 2-3 puta u pravo vreme, može se izbeći ručno okopavanje.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

dipl. ing. Boban Stanković

Organska poljoprivreda

Organska, biološka ili ekološka poljoprivreda (u Srbiji se koristi termin ORGANSKA POLJOPRIVREDA) se odvija bez upotrebe veštačkih đubriva i sintetičkih preparata za zaštitu bilja tj. pesticida. U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji se koriste prirodni resursi odnosno organska đubriva ili prirodna mineralna đubriva pri tome koristeći prirodne, biološke metode zaštite bilja.

Organska proizvodnja je vrhunska tehnologija poljoprivredne proizvodnje koja uvažava najmodernija dostignuća nauke. Uspešna može biti samo u slučaju ako se koriste sva dosadašnja naučna saznanja u shvatanju prirodnih zakonitosti. Organsku poljoprivredu moguće je uspostaviti za duži period, ako se organizuje na principu zaštite čovekovog zdravlja i životne sredine. Sve to iziskuje izmenu dosadašnjeg načina proizvodnje hrane.

Poljoprivredni proizvođači treba da steknu osnovna saznanja o zemljištu kao najvažnijem resursu proizvodnje, zatim o đubrenju, plodoredu, agrotehnici pojedinih kultura, mehanizaciji, združivanju useva, nezi i zaštiti bilja od bolesti, štetočina i regulisanju korova. 

 I.1 Principi organske poljoprivrede

Poljoprivreda je jedna od najosnovnijih aktivnosti čovečanstva iz razloga što svakodnevno moramo da se hranimo. Istorija, kultura i društvene vrednosti su ugrađene u poljoprivredi. Principi koji se tiču poljoprivrede u najširem smislu, uključuju način na koji ljudi obrađuju zemljište i odnose se prema prirodi, biljkama i životinjama; šta jedemo i oblačimo, koliko su hrana i ostale vitalne robe raspoložive, kako se njima rukuje, priprema i distribuira; i šta je zalog za buduće generacije.

Četiri principa su kreirana da prepoznaju organsku poljoprivredu:

1.Princip zdravlja

2.Ekološki princip

3.Princip pravednosti

4.Princip negovanja i staranja

    

 Princip zdravlja

Organska poljoprivreda treba da podržava  zdravlje zemljišta, biljki, životinja i ljudi kao jedna nedeljiva celina.

Ovaj princip je osnova organske poljoprivrede. Princip polazi od toga da je zdravlje svih živih organizama,od najmanjih u zemljištu pa sve do ljudskih bića u međuzavisnosti. Iako su oni posebne celine, pripadaju jedno drugom i formiraju veće celine. Izgrađeni su na osnovu istog porekla reči „celina“ i „zdravlje“ i pokazuju povezanost sistema življenja kao celine.

Uloga organske poljoprivrede bilo u zemljoradnji, proizvodnji i distribuciji ili potrošnji je da održi proces zdravlja na svim nivoima.

 Ekološki princip

Organska poljoprivreda treba biti bazirana na živim ekološkim sistemima, da radi sa njima, oponaša ih i pomaže im da se održe.

Ovi principi su osnova organske poljoprivrede unutar živih ekoloških sistema. Oni naglašavaju da proizvodnja treba biti bazirana na ekološkim procesima umesto na spoljnim unosima materije  i  energije.

Organska poljoprivreda isto tako treba da obezbedi zaštitu okoline, stanište, biološke raznolikosti voda ili okoline u celini, koja postoji van proizvodnog područja.

 Princip pravednosti

Organska poljoprivreda treba biti izgrađena na odnosima koji obezbeđuju pravednost poštujući zajedničko okruženje i životne mogućnosti.

 Ljudski odnosi koji su u dodiru sa organskom poljoprivredom treba da osiguraju pravednost na svim nivoima – za proizvođače-poljoprivrednike, prerađivače, distributere, trgovce ili potrošače. 

Princip negovanja i staranja

Organskom  poljoprivredom treba da se upravlja na preventivni i odgovoran način da bi se zaštitilo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i okruženja.

Kako bismo prethodno rečeno približili poljoprivrednim proizvođačima mogli bismo reći da su principi organske poljoprivrede sledeći:

1) Uspostavljanje zatvorenog sistema proizvodnje oslanjajući se na lokalne izvore energije i reprometerijala na gazdinstvu je poželjno uspostavit celovit xsistem biljne proizvodnje i stočarstva uz proizvodnja krmnih smeša, vezivanje azota setvom leguminoza, kompostiranje otpadaka, zaustavljanje erozije zemljišta i pravilno rukovanje sa biljnim otpacima i stajnjakom.

2) Održavanje plodnosti zemljišta za duži period 

Osnovni elementi plodnosti zemljišta su povećanje biološke aktivnosti zemljišta pravilnim đubrenjem organskim đubrivima i održavanje strukture zemljišta. Potrebno je uvoditi kulture sa dubokim korenom, zatim leguminoze i kulture pogodne za zelenišno đubrenje. Zemljišta je poželjno obrađivati sa lakim oruđima da se što manje remeti životni prostor zemljišnih živih organizama.

3) Minimizirati nepovoljne uticaje na farmi: sprečiti zagađenja iz hemijski sintetizovanih đubriva i zaštitinih sredstava, sprečiti eroziju (odnošenje zemljišta putem vode ili vetra) i ugrožavanje raznolikosti biljaka i životnja oko i na farmi. Koristiti metode zaštite primenjivanjem plodoreda i upotrebom otpornih sorata. 

4) Zadovoljiti fiziološku i etološku potreba domaćih životinja. Obezbediti adekvatan životni prostor za životinje ( u štali i na ispaši) i dovoljnu količinu stočne hrane iz organske poljoprivrede (po mogućnosti sa sopstvenog gazdinstva). 

5) Očuvanje čovekove okoline i nepoljoprivrednih okolnih prirodnih staništa. Glavne forme očuvanja su: pošumljavanje, formiranje drvoreda, sadnja šiblja, izgradnja veštačkih jezera/bara, obogaćivanje biljnim i životinjskim vrstama.

6) Organska poljoprivreda daje proizvode specifičnog kvaliteta sa izraženom bojom, ukusom i visokim sadržajem suve materije.

7) Organska proizvodnja za proizvođača i njegovu porodicu treba da obezbedi solidnu zaradu.

Uzimajući u obzir sve prethodne principe dolazimo do zaključka da je zemljište jedno živo stanište i da je aktivnost živih bića u njoj od presudnog značaja za pravilno funkcionisanje prirodne celine. 

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

dipl. ing. Boban Stanković

Organska proizvodnja -šansa za jug Srbije

Posebna šansa za male poljoprivredne proizvođače i mala gazdinstva na jugu Srbije svakako je organska proizvodnja. Organska proizvodnja predstavlja neiscrpni prirodni resurs u kome vide šansu svi poljoprivredni proizvođači koji su vredni, odlučni i odgovorni.

Bavljenje organskom proizvodnjom znači poštovati osnovna načela organske proizvodnje:

-Upravljanje prirodnim i ekološkim procesima uz primenu proizvodnih metoda, proizvodnju biljaka u zemljištu, stočarsku proizvodnju ili akvakulturu koja uvažava principe održive eksploatacije ribnjaka, zabranu upotrebu genetski modifikovanih organizamai proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od genetski modifikovanih organizama;

-Stroga i ograničena upotrebe ulaznog repromaterijala pri čemu se mogu koristiti  inputi iz organske proizvodnje, prirodne ili prirodne proizvodne supstance i spororastvorljiva mineralna đubriva; 

-Strogo ograničena upotreba hemijskih sintetizovanih ulaza; 

-Prilagođavanje metoda organske proizvodnje regionalnim i klimatskim i agroekološkim uslovima, sanitarnom stanju, stepenu razvoja i specifičnostima tradicionalnom načinu uzgoja;

-Održavanje i poboljšanje života u zemljištu i prirodna plodnost tla, stabilnost tla i biološke raznovrsnosti koja sprečava i onemogućava sabijanje i eroziju zemljišta, kao i hranjenje biljaka prvenstveno kroz ekosistem tla.

Ispunjavanje osnovnih načela organske proizvodnje i poštovanjem metoda organske proizvodnje stiču se uslovi za uvođenje i održivost organske proizvodnje, a to su: 

1.Metode organske biljne proizvodnje-koje obuhvataju izbor vrste i sorti bilja; plodored; sisteme obrade zemljišta; sredstva i način đubrenja; sistem održavanje plodnosti zemljišta; način suzbijanja biljnih bolesti, štetočina i korova; način sakupljanja divljih biljnih vrsta iz prirodnih staništa.

2.Metode organske stočarske proizvodnje-obuhvataju izbor vrsta i rasaživotinja; način uzgoja životinja i objekte za uzgoj životinja; ishranu i zdravstvenu zaštituživotinja; prevoz i klanje životinja; postupanje sa životinjama koje su nabavljene sa drugih farmi; način sakupljanja životinjskih vrstaiz prirodnih staništa.

3.Repromaterijal koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden po načelima i metodama organske biljne i stočarske proizvodnje.

      

Uloga Države, pre svega resornog Ministarstva mora biti usmerena ka inicijativi za povećanjem broja organskih proizvođača, afirmisati ih na domaćem i inostranom tržištu i omogući ti im prednost plasmana svoje robe u različitim ustanovama, na rafovima velikih marketa i trgovinskih lanaca. Potencijali za ovaj način proizvodnje su ogromni, ali nedovoljno iskorišćeni.

Savetodavac za stočarstvo

dipl. ing. Slavko Mladenović

 

Additional information