Organska poljoprivreda

Organska, biološka ili ekološka poljoprivreda (u Srbiji se koristi termin ORGANSKA POLJOPRIVREDA) se odvija bez upotrebe veštačkih đubriva i sintetičkih preparata za zaštitu bilja tj. pesticida. U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji se koriste prirodni resursi odnosno organska đubriva ili prirodna mineralna đubriva pri tome koristeći prirodne, biološke metode zaštite bilja.

Organska proizvodnja je vrhunska tehnologija poljoprivredne proizvodnje koja uvažava najmodernija dostignuća nauke. Uspešna može biti samo u slučaju ako se koriste sva dosadašnja naučna saznanja u shvatanju prirodnih zakonitosti. Organsku poljoprivredu moguće je uspostaviti za duži period, ako se organizuje na principu zaštite čovekovog zdravlja i životne sredine. Sve to iziskuje izmenu dosadašnjeg načina proizvodnje hrane.

Poljoprivredni proizvođači treba da steknu osnovna saznanja o zemljištu kao najvažnijem resursu proizvodnje, zatim o đubrenju, plodoredu, agrotehnici pojedinih kultura, mehanizaciji, združivanju useva, nezi i zaštiti bilja od bolesti, štetočina i regulisanju korova. 

 I.1 Principi organske poljoprivrede

Poljoprivreda je jedna od najosnovnijih aktivnosti čovečanstva iz razloga što svakodnevno moramo da se hranimo. Istorija, kultura i društvene vrednosti su ugrađene u poljoprivredi. Principi koji se tiču poljoprivrede u najširem smislu, uključuju način na koji ljudi obrađuju zemljište i odnose se prema prirodi, biljkama i životinjama; šta jedemo i oblačimo, koliko su hrana i ostale vitalne robe raspoložive, kako se njima rukuje, priprema i distribuira; i šta je zalog za buduće generacije.

Četiri principa su kreirana da prepoznaju organsku poljoprivredu:

1.Princip zdravlja

2.Ekološki princip

3.Princip pravednosti

4.Princip negovanja i staranja

    

 Princip zdravlja

Organska poljoprivreda treba da podržava  zdravlje zemljišta, biljki, životinja i ljudi kao jedna nedeljiva celina.

Ovaj princip je osnova organske poljoprivrede. Princip polazi od toga da je zdravlje svih živih organizama,od najmanjih u zemljištu pa sve do ljudskih bića u međuzavisnosti. Iako su oni posebne celine, pripadaju jedno drugom i formiraju veće celine. Izgrađeni su na osnovu istog porekla reči „celina“ i „zdravlje“ i pokazuju povezanost sistema življenja kao celine.

Uloga organske poljoprivrede bilo u zemljoradnji, proizvodnji i distribuciji ili potrošnji je da održi proces zdravlja na svim nivoima.

 Ekološki princip

Organska poljoprivreda treba biti bazirana na živim ekološkim sistemima, da radi sa njima, oponaša ih i pomaže im da se održe.

Ovi principi su osnova organske poljoprivrede unutar živih ekoloških sistema. Oni naglašavaju da proizvodnja treba biti bazirana na ekološkim procesima umesto na spoljnim unosima materije  i  energije.

Organska poljoprivreda isto tako treba da obezbedi zaštitu okoline, stanište, biološke raznolikosti voda ili okoline u celini, koja postoji van proizvodnog područja.

 Princip pravednosti

Organska poljoprivreda treba biti izgrađena na odnosima koji obezbeđuju pravednost poštujući zajedničko okruženje i životne mogućnosti.

 Ljudski odnosi koji su u dodiru sa organskom poljoprivredom treba da osiguraju pravednost na svim nivoima – za proizvođače-poljoprivrednike, prerađivače, distributere, trgovce ili potrošače. 

Princip negovanja i staranja

Organskom  poljoprivredom treba da se upravlja na preventivni i odgovoran način da bi se zaštitilo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i okruženja.

Kako bismo prethodno rečeno približili poljoprivrednim proizvođačima mogli bismo reći da su principi organske poljoprivrede sledeći:

1) Uspostavljanje zatvorenog sistema proizvodnje oslanjajući se na lokalne izvore energije i reprometerijala na gazdinstvu je poželjno uspostavit celovit xsistem biljne proizvodnje i stočarstva uz proizvodnja krmnih smeša, vezivanje azota setvom leguminoza, kompostiranje otpadaka, zaustavljanje erozije zemljišta i pravilno rukovanje sa biljnim otpacima i stajnjakom.

2) Održavanje plodnosti zemljišta za duži period 

Osnovni elementi plodnosti zemljišta su povećanje biološke aktivnosti zemljišta pravilnim đubrenjem organskim đubrivima i održavanje strukture zemljišta. Potrebno je uvoditi kulture sa dubokim korenom, zatim leguminoze i kulture pogodne za zelenišno đubrenje. Zemljišta je poželjno obrađivati sa lakim oruđima da se što manje remeti životni prostor zemljišnih živih organizama.

3) Minimizirati nepovoljne uticaje na farmi: sprečiti zagađenja iz hemijski sintetizovanih đubriva i zaštitinih sredstava, sprečiti eroziju (odnošenje zemljišta putem vode ili vetra) i ugrožavanje raznolikosti biljaka i životnja oko i na farmi. Koristiti metode zaštite primenjivanjem plodoreda i upotrebom otpornih sorata. 

4) Zadovoljiti fiziološku i etološku potreba domaćih životinja. Obezbediti adekvatan životni prostor za životinje ( u štali i na ispaši) i dovoljnu količinu stočne hrane iz organske poljoprivrede (po mogućnosti sa sopstvenog gazdinstva). 

5) Očuvanje čovekove okoline i nepoljoprivrednih okolnih prirodnih staništa. Glavne forme očuvanja su: pošumljavanje, formiranje drvoreda, sadnja šiblja, izgradnja veštačkih jezera/bara, obogaćivanje biljnim i životinjskim vrstama.

6) Organska poljoprivreda daje proizvode specifičnog kvaliteta sa izraženom bojom, ukusom i visokim sadržajem suve materije.

7) Organska proizvodnja za proizvođača i njegovu porodicu treba da obezbedi solidnu zaradu.

Uzimajući u obzir sve prethodne principe dolazimo do zaključka da je zemljište jedno živo stanište i da je aktivnost živih bića u njoj od presudnog značaja za pravilno funkcionisanje prirodne celine. 

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

dipl. ing. Boban Stanković

Additional information