Proizvodnja krastavca u zaštićenom prostoru

Krastavac predstavlja jednu od značajnijih povrtarskih kultura. Plodovi krastavca mogu se koristiti za ishranu u svežem stanju, kao salata i kao kiseli krastavci. Prijatan, osvežavajući ukus ploda zavisi od sadržaja malih količina slobodnih organskih kiselina. Karakterističan miris krastavca potiče od eteričnih ulja kojih ima u plodovima. Gorčina je karakteristična samo za neke sortre i to se svojstvo javlja samo u nepovoljnim uslovima kao što je visoka temperatura, niska relativna vlažnost, kao i zalivanje hladnom vodom kada su visoke dnevne temperature.             

Zbog veće tolerantnosti prema nedostatku svetlosti uspešno se proizvodi i tokom zimskog perioda u zaštićenom prostoru. Odgovarajuća tempetatura presudno utiče na porast i plodonošnje. Temperaturni uslovi zavise od faze razvoja biljaka i intenziteta svetlosti. Optimalna temperatura za rast i razvoj je od 18-26 oC. Na temperaturi ispod 9 oC biljke u potpunosti prekidaju porast. Više temperature od 36 oC usporavaju rast, a preko 39-40  oC ga takođe prekidaju.

Nakon setve semena potrebno je prilagoditi temperaturu od 24-26 oC. Nakon klijanja i nicanja pa sve do faze kotiledona preporučuje se temperatura oko 22 oC, a pri pojavi prvog pravog lista oko 20 oC. Poslednjih dana rasadničkog perioda potrebno je temperaturu prilagoditi uslovima temperature na kojoj će se biljke dalje gajiti.

Kod krastavca se u fazi formiranja plodova preporučuje senčanje objekta, kada se povećava intenzitet formiranja plodova.

Krastavac ima velike zahteve za vodom, jer stvara plodove koji sadrže preko 95 % vode. Najčešće se u zaštićenom prostoru za navodnjavanje koristi sistem kap po kap, pa se celokupna količina vode dodaje u zonu korenovog sistema. Količina vode zavisi od faze porasta biljaka. Preporučljivo je navodnjavati u ranim jutarnjim časovima, ili kasno uveče.

Suv vazduh, ispod 40 % , može izazvati venjenje, deformisanost plodova i pogoduje napadu crvenog pauka.

Krastavac u zaštićenom prostoru raste vrlo brzo i daje visoke prinose, pa zbog toga zemljište mora biti dobro obezbeđeno pristupačnim hranivima. Zemljište mora biti dobro pripremljeno, sa dobrim vazdušnim i visokim vodnim kapacitetom, dobro obezbeđenim mineralnim i organskim hranivima. Treba obaviti kvalitetnu osnovnu i predsetvenu pripremu zemljišta kako bismo dobili što bolje pripremljenu parcelu. Đubrenje treba obaviti na osnovu rezultata Agrohemijske analize zemljišta organskim i mineralnim đubrivom. U proseku sa 10 t/ha okvirno krastavac iznosi: 20 kg N, 10 kg P, 30 kg K, 25 kg Ca. Dve trećine mineralnih đubriva trebalo bi da se unesu zajedno sa organskim pre osnovne obrade, a jedna trećina sa pripremom za setvu i u prihranjivanju.Đubrenje se sastoji od osnovnog đubrenja, folijarne prihrane ili fertirigacije.Magnezijum se dodaje u prihranjivanju, ukoliko dođe do njegovog deficita, 5 - 10 kg/ ha. Najčešći simptomi nedostatka Mg na biljci su požutelost rubova na lišću.Krastavac ne podnosi kisela ni alkalna zemljišta.

 

 

Krastavac se na našem području najčešće proizvodi preko rasada. Sadnja dobro odnegovanog rasada obavlja se u predhodno pripremljenom objektu, gde temperatura zemljišta ne bi trebala da bude ispod 16 oC. Pošto su ove biljke robusne, preporučuje se sadnja na veći međuredni razmak. Obično je razmak oko 90 cm između redova i 60 cm između biljaka u redu.

U našim uslovima krastavac salatar se sadi u sledećim rokovima:

1.      Od 01-20. 02. Ovaj rok sadnje je karakterističan za proizvođače koji imaju mogućnost zagrevanja plastenika.

2.      2. Od 15-25. 3 Ovoj grupi proizvođača krastavac za berbu pristiže aprila meseca.

3.      3. Od 01.-15. 04. Ovaj rok sadnje je karakterističan za proizvođače kojima je krastavac druga kultura, najčešće krastavac dolazi posle salate.

 

Tokom vegetacije, osim održavanja temperature i vodnog režima primenjuje se i prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetočina i specifične mere nege- vezivanje biljaka uz potporu, regulisanje rasta, orezivanje plodova. Dugu i kvalitetnu berbu možemo obezbediti neprestanim obnavljanjem biljke što se kod krastavca postiže pravovremenom i učestalom rezidbom vreža, skidanjem suvišnih listova i loših plodova. Cilj uklanjanja prvih cvetova je da se stvori što razvijenija biljka, sa dobro razvijenim listovima, kako bi se kasnije formirali zdravi i jaki plodovi. Vezivanje stabla (vođenje biljaka) direktno zavisi od visine  i tipa objekta, dužine gajenja i dinamike i brzine rasta krastavca. Krastavac se vezuje uz kanap koji se postavlja od osnove do noseće konstrukcije. Pošto je najčešći način navodnjavanja sistemo kap po kap prihranjivanje se obavlja fertirigacijom. Folijarnu prihranu je moguće primenjivati samo uz primenu pesticida, jer dolazi do povređivanje biljaka. Kod krastavca treba izbegavati kvašenje listova, a navodnavanje prilagoditi tipu zemljišta, razvojnom stadijumu biljke i temperaturnim uslovima.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Mast. ing. Jelena Stojiljković

Additional information