Proizvodnja ranog kupusa na otvorenom

U Leskovačkom kraju setva za proizvodnju rasada ranog kupusa na otvorenom počinje tokom februara, u toplim lejama, rasadjivanje se obavlja krajem marta i tokom aprila, a berba zavisno od klimatskih prilika i osobine sorte/ hibrida tokom juna i jula.

         

Biološke karaktristike: Kupus spada u grupu povrća sa malim zahtevima za temperaturom, mada najbolje rezultate postižemo kada mu obezbedimo optimalne temperature u svim fazama rasta i razvića. Najpogodnije temperature za rast i razvoj kupusa su od 15-20 C.  Biljka kupusa zahteva dan duži od 12 h, naročito u fazi rasada, jer u slučaju nedostatka svetlosti dolazi do izduživanja stabla. S' obzirom da kupus ima veliku lisnu masu, a relativno slabo razvijen korenov sistem, kupus ima velike zahteve za vodom. Faza nakon rasađivanja se ističe u zahtevima za vodom. Za uspešnu proizvodnju kupusa najpogodnija su srednje teška zemljišta sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom, koja su neutralne reakcije.

Sadnja rasada se obavlja ručno-sadiljkom i mašinski-sadilicom. Ako se sadnja obavlja sadilicom, predhodno je moramo podesiti. Proveru nakon sadnje prvih biljaka možemo proveriti pokušajem čupanja biljke. Ukoliko isčupamo biljku, podešavanje moramo ponoviti, ukoliko otkinemo samo list, a biljka ostane zasadjena, sadilica je dobro podešena. Idealno vreme za rasađivanje je u jutarnjim ili večernjim satima.

Tehnologija proizvodnje ranog kupusa: Obrada zemljišta mora biti kvalitetna i na vreme obavljena. Osnovna obrada počinje u jesen, na dubinu od 30 cm. Pre rasađivanja kupusa zemljište treba što bolje pripremiti, kako bi dobili sitnomrvičastu strukturu. Kupus dolazi na prvom mestu u plodoredu.

S' obzirom da obrazuje veliku vegetativnu masu, kupus veoma dobro usvaja hraniva iz organskih đubriva, koja je potrebno rasturiti u jesen sa osnovnom obradom. Kupus daje odlične rezultate pri đubrenju stajnjakom. U proseku kupus za 10 t prinosa iznosi 50 kg N, 15 kg P2O5 50 kg K2O. Đubrenje treba obaviti na osnovu rezultata Agrohemijske analize, ali je opšta konstatacija da đubrenje prolećnog kupusa treba uvećati 2-2,5 puta od količine hraniva iznetih prinosom. Maksimalnu količinu hraniva kupus zahteva u periodu obrazovanja glavice. Neposredno nakon sadnje biljka usvaja najveću količinu N, sve do momenta obrazovanja glavice. Pri obrazovanju glavice biljci je najpotrebniji P, pa sve do kraja vegetacije, a K se najviše usvaja u fazi rasta glavice, što nam govori da đubrenje kupusa treba bazirati na osnovnom đubrenju (zajedno sa osnovnom obradom).

Prihrana kupusa najčešće se obavlja u dva navrata: Prvi put do faze formiranja rozete, sa 1/3 N đubriva a drugu prihranu treba obaviti u početku formiranja glavice sa preostalom planiranom količinom đubriva.

Za ranu proizvodnju kupusa na otvorenom preporučuje se sadnja zdravog, dobro odnegovanog rasada na međuredni razmak oko 50 cm, a razmak u redu između biljaka 30-40 cm, kako bismo dobili sklop 50-66.000 biljaka/ha.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

mast. ing. Jelena Stojiljković

Additional information