Rana proizvodnja paprike u zaštićenom prostoru

Paprika je kultura koja na području delovanja PSSS Leskovac zauzima značajne površine.Proizvodi se na različite načine, različite sorte- hibridi, sa različititim tipovima plodova. Ova kultura proizvodi se na otvorenom i u zaštićenom prostoru, i to za potrebe potrošnje u svežem stanju i kao industrijska. Paprika je jedna od ekonomski najisplatljivijih kultura, prizvodnja u zaštićenom prostoru daje visoke prinose. U zaštićenom prostoru gaje se sorte sitnih i ljutih plodova u tipu šipke, zatim sorte krupnoplodnih paprika u tipu babure, roga, kapije, visoke i niske u tipu buketnih sorti…

Paprika je tipična toploljubiva vrsta. Minimalna temperatura za njen rast i razviće je 15 0C, naročito ako je praćena nedostatkom svetlosti biljka odbacuje cvetove, a apsolutni minimum kada biljke propadaju je ispod 4 0C. Temperaturu do 35 0C Paprika podnosi temperaturu do 35 0C, ali usled delovanja temperature preko 38 0C nastaju oštećenja na biljci. Biljka ima osovinski koren sa razvijenim bočnim žilicama, koji je raspoređen u površinskom sloju, zbog čega su zahtevi za vodom izraziti. S' obzirom da se navodnjavanje paprike u zaštićenom prostoru najčešće vrši sistemom kap po kap, biljka dobija vodu upravo u zonu korenovog sistema pa retko dolazi do nedostatka vode. Optimalna vlažnost zemljišta treba da je do obrazovanja plodova 80 % PVK, a sa zrenjem plodova 80-90% PVK. Paprika zahteva plodno I idealno pripremljeno zemljište. Pogoduje joj zemljište neutalne ili slabo kisele reakcije. Đubrenje paprike obavlja se organskim i mineralnim đubrivima. Mineralno đubrivo treba uneti pre osnovne obrade na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i u vidu prihrane različitim vodotopivim đubrivima po različitim fazama razvoja.

Zavisno od zahteva tržišta i i zagrevanja zaštićenog prostora moguće je organizovati proizvodnju tokom cele godine. Ukoliko se paprika proizvodi u zaštićenom prostoru, gde postoje uslovi dopunskog zagrevanja, rokovi setve se mogu tačno planirati u odnosu na zahteve tržišta i u zavisnosti od biologije biljke. U zaštićenom prostoru paprika se uglavnom proizvodi iz pikiranog rasada. Rasad paprike dospeva za rasađivanje kada ima 8-10 obrazovanih listova, sa debelim elastičnim stablom visine 15-25 cm, formiranim cvetnim pupoljcima. Rasađuje se kada je temperatura zemljišta 22-23 0. U hladnom zemljištu biljka zaostaje u porastu. Krupnoplodne sorte paprike sade se na 80 cm razmaka između redova, a 40 cm izneđu biljaka u redu. Kod sitnoplodnih sorti primenjuje se rastojanje 80 cm između redova a 25-30 cm izneđu biljaka. Nakon sadnje sledeća mera je zalivanje biljaka, a 6-7 dana po rasađivanju treba obaviti prihranjivanje useva. Malčovanje paprike daje izuzetno dobre rezultate, a najčešće se za ovu svrhu koristi razne vrste malč folija. Ovom merom izostaje okopavanje, sprečava se porast korova i smanjuje broj zalivanja. Najznačajnija mera za regulisanje bujnosti paprike je orezivanje stabla. Radi održavanja stabla paprike u uspravnom položaju postavljaju se potpore. Potpore mogu biti u obliku špalira od manile ili da se vodeće grane vezuju za stalnu ili povremenu noseću konstrukciju. Postoji mnogo načina orezivanja stabla, oni svi zavise od vremena proizvodnje i namene ploda.

 Paprika u zaštićenom prostoru       Paprika

S' obzirom na dužinu vegetacije paprika je izložena napadu štetočina i bolesti. Zaštititu paprike treba obavljati redovno i kvalitetno.

Berba započinje 40-70 dana od sadnje i obavlja se svakih 3-6 dana zavisno od sorte. Plodovi su pogodni za berbu kada dostignu oblik, krupnoću i masu karakterističnu za sortu, kao i odgovarajuću čvrstinu mesa ploda.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Mast. ing. Jelena Stojiljković

Additional information