Pasulj-phaseolus sp.

  Pasulj je veoma stara kulturna biljka. Spada u grupu leguminoznih biljaka velike hranljive vrednosti iz porodice mahunarki. Najvažnija vrsta pasulja Phaseolus vulgaris poreklom je iz Amerike. Njegovo širenje u proizvodnji išlo je dosta brzo. U Evropi je prenet kraj XVI veka. U našoj zemlji pasulj je prenet iz Italije u XVII veku. Može da se gaji u združenoj setvi sa kukuruzam.  Kao čist usev u Srbiji gaji se na preko 20.000 hektara. 

   

Uslovi uspevanja – odnos prema činiocima spoljne sredine

    Pasulj je biljka toplog i umereno toplog podneblja - ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje semena je od 8-10 ºC. Neposredno posle nicanja biljčice pasulja uginjavaju i pri najslabijim mrazevima (-0,5 do -1 ºC). Odrasle biljke izdržavaju pozne mrazeve jačine do -2 ºC. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova, pri čemu mahune ostaju šture. Optimalni rejoni za proizvodnju su oni u kojima u toku vegetacionog perioda pasulja padne 200-250 mm ravnomerno raspoređenih padavina. Pasulj ima dosta skromne potrebe u vlazi. I pored toga što ima umerene potrebe u vlazi, i ekonomično troši vodu pasulj ne podnosi sišu. Samo uz navodnjavanje može se računati na siguran rod. Ima dosta velike potrebe u svetlosti, ali ipak slabo zasenjavanje dosta dobro podnosi. U odnosu na zemljište pasulj je veoma izbirljiv. Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno, dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Ne podnosi jako kisela i slana zemljišta (pH= 6-7,5), kao i zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda.      

Agrotehnika (tehnologija) za pasulj

Plodored - Pasulj ne podnosi gajenje u monokulturi. Plodored mora biti podešen tako da na istu površinu dođe tek posle četvrte ili pete godine. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan predusev za skoro sve njivske biljke.                                                             

Obrada zemljišta - Obrada zemljišta zavisi od preduseva i i predstavlja odgovoran posao.Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). Poorano zemljište ostaje preko zime u otvorenim brazdama. U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. 

Đubrenje - Analiza plodnosti zemljišta značajna je  kao krvna slika kod čoveka  i bez nje je besmisleno započinjati bilo koju vrstu biljne proizvodnje.  Analizom se utvrđuje stanje kiselosti zemljišta (pH), sadržaj kalcijum karbonata, pristupačnog kalijuma i fosfora, ukupnog azota i humusa u zemljištu. Hemijska analiza zamljišta  uštedeće  novac, a biljkama će omogućiti izbalansiranu ishranu. U proizvodnji pasulja prvostepeni značaj ima đubrenje mineralnim đubrivima pri čemu se veća pažnja poklanja fosforu i kalijumu, a znatno manje azotu. Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.

Način gajenja - Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje.Združen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. 

Setva – Za setvu pasulja treba obavezno koristiti kvalitetan semenski materijal koji odgovara standardima. Preporučuje se upotreba preparata  AZOTOFIKSIN-a za tretiranje semena pred setvu. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0,5kg preparata. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji, pri sobnoj temperaturi, neposredno pred setvu. Tako tretirano seme  ne izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti, koja bi ubila bakterije.Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Usled okolnosti da je minimalna temperatura za klijanje semena dosta visoka i da su mlade biljke osetljive na pozne prolećne mrazeve, pasulj je usev srednje prolećne setve. Kada se srednje dnevne o temperature vazduha ustale iznad 15 ºC, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 ºC stekli su se uslovi za setvu pasulja.Setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila.Optimalna dubina je od    3 do 5cm. Setva može biti mašinska ili ručna, u redove. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha), a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog 100-140 kg/ha. 

Nega useva – Redovna mera nege jeste kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi.  Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja mora biti obavljena poslednja međuredna obrada. U savremenoj proizvodnji pasulja suzbijanje korova se obavlja herbicidima. Radi pojednostavljenjap rocesa i smanjenja troškova proizvodnje danas se u uslovima uspešne primene herbicida izostavlja ručno okopavanjei smanjuje broj međurednih kultiviranja. Pasulj pozitivno reaguje na navodnjavanje – najjače reaguje na zalivanje u periodu cvetanja i nalivanja semena.  

Žetva – Sazrevanje pasulja je postepeno – teče od osnove stabla prema vrhu.U proizvodnim uslovima naše zemlje pasulj stiže za berbu krajem jula i početkom avgusta.Određivanje pravog momenta za žetvu otežava to što pasulj neravnomerno sazreva, a prezrele mahune lako pucaju, i dolazi do osipanja semena. Zbog velike mogućnosti osipanja zrna u toku berbe, poželjno je berbu obaviti u jutarnjim časovima, kada su mahune još vlažne od rose.

Pasulj ima jako dobru osobinu sa nakon košenja, naknadno, dobro sazreva.

Na većim površinama berba odnosno žetva pasulja obavlja se mehanizovano. Mehanizovana berba može biti jednofazna i obavlja se kombajnom i dvofazna.

Jednofazna berba vrši se kombajnom, u fazi pune zrelosti. Za jednofaznu žetvu preporučuju se sorte koje ravnomernije sazrevaju. 

Dvofazna berba: prva faza-košenje biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim žitnim kombajnima, sa uređajima za podizanje pokošenih otkosa. Pri dvofaznoj žetvi pasulj se žanje nešto ranije, kada su donje mahune u punoj zrelosti, a mahune u gornjem delu stabla u žutoj zrelosti. Donji listovi sa stabla su obično opali, a gornji su žuti. 

Ručna berba se obavlja na manjim parcelama, čupanjem ili košenjem biljaka sa njive i izdvajanjem zrna iz mahuna najčešće “mlaćenjem” ili adaptiranim žitnim vršalicama.

Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Primenjuje se onaj način berbe koji je pristupačan i koji je prilagođen obimu proizvodnje.

Posle vršidbe pasulj se čisti od primesa, kalibrira se i skladišti. Oštećenih zrna ne sme da bude više od 5 %. Ako je potrebno, pasulj se posle vršidbe dosušuje na 14% vlage. Sušenje se, zavisno od mogućnosti može obaviti  prirodnim putem ili u sušarama. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duže čuva. Zavisno od količine semena, pasulj se kod nas pakuje i čuva u silosima, ili još češće u vrećama različite zapremine, zavisno od potrebe tržišta.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

dipl. ing. Boban Stanković

Additional information