Potrebe paprike za vodom

Papika je kultura koja zauzima značajne površine na području Leskovca, ali bez navodnjavanja je nemoguća proizvodnja ovog povrća. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema, dobro razvijenog nadzemnog dela, paprika zahteva intenzivno navodnjavanje. Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za papriku 70-80% od PVK.

Na nedostatak zemljišne vlage paprika je najosetljivija posle rasađivanja i u fazi cvetanja i formiranja plodova. Paprika je posebno osetljiva na nedostatak vode u fazama cvetanja i plodonošenja, kada može doći do opadanja cvetova i tek formiranih plodova. Takođe je osetljiva na preobilnu vlažnost i slabu aeraciju zemljišta, kada biljke počinju da žute, a u težim slučajevima dolazi do opadanja cvetova i lišća. Sa porastom, grananjem i formiranjem plodova, povećavaju se i potrebe za vodom. Rezultati ispitivanja pokazuju da paprika od druge polovine juna do kraja berbe dnevno utroši 3,5-4 mm, a u fazi najvećih potreba preko 6 mm. Za naše uslove prosečne potrebe paprike za vodom su 530-630 mm. Na lakšim zemljištima paprika se zaliva češće, većim količinama vode, dok se na težim zemljištima zalivanje obavlja ređe.

Kod paprike je vrlo važna i temperatura vode za navodnjavanje. Rezultati višegodišnjih istraživanja kažu da se prinos može znatno povećati pri navodnjavanju vodom temperature 20-22 oC.

U našim uslovima broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta zemljišta za lakopristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke. Za dobru snabdevenost zemljišta vodom navodnjavanje bi trebalo, zavisno od temperatura, padavina, faze razvoja biljaka primenjivati svakih 7–10 dana tokom vegetacije sa zalivnom normom od 20–40 l/m2. 

Paprika se može navodnjavati na više načina: Sistemom „kap po kap“ sa prihranom (najefikasniji način), veštačkom kišom, brazdama i potapanjem (tradicionalni način).

 

Navodnjavanje sistemom "kap po kap" je jedan od savremenijih načina navodnjavanja paprike. Navodnjavanje kapanjem je često i lagano dodavanje vode zemljištu pomoću kapljača postavljenih na cevovodu, pri čemu se obavlja lokalno vlaženje i u okvašenom profilu se održava visoka vlažnost zemljišta. Sistem može biti snabdeven opremom za automatsko uključivanje i isključivanje, jer je tako lakše održavati vlažnost zemljišta na nivou PVK.  Značajna prednost ovim načinom navodnjavanja je mogućnost dodavanja vodotopivih đubriva kroz sistem-fertirigacija, pa se istovremeno obavlja prihrana i navodnjavanje.

Ako se kao način navodnjavanja primenjuje veštačka kiša, treba koristiti fine rasprskivače, kako ne bi došlo do povrede delova biljaka i preteranog sabijanja zemljišta. S obzirom da paprici ne odgovara kvašenje preko lišća, svakako da su bolji načini navodnjavanja brazdama, potapanjem a najbolji i svakako najskuplji način je navodnjavanje sistemom “kap po kap”.

Najčešće greške koje se dešavaju u navodnjavanju paprike su kasno započinjanje s navodnjavanjem, kada su simptomi nedostatka vode na biljkama već vidljivi. Takođe je pogrešno navodnjavanje samo površinskog sloja, tada se korenov sistem razvija u plićem sloju, i zbog slabije ukorenjenosti biljke su osetljivije na nedostatak vode i biljnih hraniva.   

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

mast. ing. Jelena Stojiljković

Additional information