Подробнее на сайте: https://domusremont.ruhttps://stroikaudoma.ru
https://svoidomsnulya.ruhttps://avtoenter.ru
https://powerautoplus.ruhttps://fastumauto.ru https://dothouse.ruhttps://medicinecu.ru https://domstroiplus.ru
https://houseunite.ru https://remontvsvoidom.ruhttps://moidomremont.ruhttps://samodelkan.ruhttps://samodelkick.ruhttps://houserento.ru

Uslovi uspevanja krompira

Na području Jablaničkog okruga krompir se gaji na površini od  2.700 ha, sa prosečnim prinosom od oko 20 tona po hektaru.

Krompir u zemljištu stvara  vegetativne organe – krtole. Zahteva dobra, laka i rastresita zemljišta.Treba izbegavati plitka i peskovita zemljišta zato što su manje plodna i osetljiva na sušu, izbegavati zemljišta sklona zabarivanju koja ugrožavaju razvoj korena odnosno nalivanje krtola. Krompir zahteva zemljište slabo kisele reakcije  pH 5,3-6,0. Reakcija zemljišta  pH ispod 4,5 i iznad 7,5 negativno deluje na prinos krompira.Krtole krompira počinju da klijaju na temperaturi od 5 0C. Sade se kada se zemljište zagreje na 8-10 0C. Stabljika krompira sa lišćem veoma je osetljiva na niske temperature.  Visoke temperature zemljišta iznad 250C nepovoljno utiču na obrazovanje krtola, a pri temperaturama preko 29 C0 taj prosec se zaustavlja. Krompir je pogodan predusev za gajenje mnogih ratarskih kultura u plodosmeni, jer se jačim đubrenjem i intenzivnijom obradom poboljšava plodnost zemljišta. Najbolji predusevi za krompir su biljke koje obogaćuju zemljište organskom masom i azotom: detelina, lucerka, prirodne livade, soja, strna žita i dr.

Krompir najbolje uspeva na novorazoranim prirodnim livadama, lucerištima ili veštačkim travnjacima. Obrada zemljišta za sadnju krompira počinje u jesen, kako bi se stvorili najpovoljniji uslovi za rast i razvoj biljaka i dobijanje visokih prinosa. Krompir ima najveće potrebe za kalijumom, azotom i fosforom. Količina i vrsta đubriva zavise od planiranog prinosa krompira i od predhodnog useva. Pre unošenja đubriva treba proveriti plodnost zemljišta i imati u vidu da se na primer pri prinosu krtola od 30 tona/ha iz zemljišta iznese: N-150 kg., P2O5- 60kg.,K20-240 kg.,CaO-90kg.,MgO-30kg.Potrebe biljaka u hranivima za prinos od 30 tona/ha: N 100-160 kg.,P2O5 120 -140 kg.,K20 220-380 kg. Krompir spada u grupu veoma prinosnih biljaka. Najveći prinosi se postižu kombinovanom primenom organskih i mineralnih đubriva.

Glavni preduslov pri ostalim jednakim uslovima (agrotehnika, đubrenje, zaštita i dr.) za ekonomičnu i rentabilnu proizvodnju krompira jeste upotreba pravog semenskog krompira. 

Proizvodnja krompira je veoma skupa pa zato treba posebno voditi računa o kvalitetu i poreklu semena. Naklijavanje krtola krompira je jedna od mera pripreme semenskog materijala za sadnju. Postupak naklijavanja obavlja se 5 do 6 nedelja pre sadnje i to u suvim, čistim i osvetljenim prostorijama. Optimalna temperatura za naklijavanje treba da  iznosi 12-15 0C sa 85-90 % relativne vlažnosti vazduha. Određivanje najpovoljnijeg vremena sadnje ima veliki značaj za prinos krompira, a povezano je sa vremenskih prilikama, vlažnošću i temperaturom zemljišta. U zavisnosti od promenljivih klimatskih uslova  i stanja zemljišta, sadnja se u našoj zemlji obavlja u širem vremenskom razdoblju – od treće dekade februara do druge dekade maja meseca. 

Krompir treba saditi kada se zemljište na 10 cm dubine zagreje na 6-8 0C. Preterano rana sadnja nosi rizik od prolećnih mrazeva. Potrebna dubina sadnje  može se postići  samo na dobro pripremljnjnom zemljištu, tako da gornja ivica krtola bude na oko 3-4 cm ispod površine oraničnog sloja i pokrivena slojem zemlje 6-8 cm. Krompir se u lakim zemljištima sadi nešto dublje u odnosu na teška zemljišta. 

Sadnja se obavlja ručno, poluautomatskim ili automatskim sadilicama, kojima se istovremeno sade krtole i pokrivaju zemljom. Osnovni preduslovi za pravilnu mašinsku sadnju su ujednačena veličina semenskih krtola i dobro pripremljeno zemljište. Količina semenskih krtola po jedinici površine zavisi od njihove krupnoće i gustine sadnje. Obično se te količine kreću od 1.800 kg. do 3.500 kg. po hektaru.

                                                      Boban STANKOVIĆ, dipl.ing.polj.

Proizvodnja paradajza u Jablaničkom okrugu

Jablanički okrug je poznat po dobroj proizvodnji paradajza. Površine pod zasadima paradajza prostiru se na 1800 hektara, odnosni 80% je zasađeno u zaštićenom prostoru dok se 20% nalazi na otvorenom polju. 

Struka kaže: najbolji rezultati se postižu kada se po hektaru zasadi 35.000 biljaka. Računica je prosta na teritoriji jablanickog okruga zasađeno je 63.000.000 korena paradajza. Prosečan prinos paradajza po hektaru kreće se od 45.000-55.000 kg. ali na parcelama gde su primenjene pune agrotehničke mere i gde su ukljuceni iskusni poljoprivredni proizvođači prinosi se kreću i do 120.000 kg po hektaru.

Proteklih 10- dana cena paradajza od 10-15,00 dinara po kilogramu predstavlja veliki problem za poljoprivredne proizvođače našeg okruga. Očekuje se porast cene, ali ono što je sigurno to je da treba raditi na formiranju zadruga ili udruženja građana i pri tom angažovati agromenadžere koji bi olakšali plasman robe, jer je definitivno , plasiranje i prodaja robe najveći problem kod naših farmera.

Additional information