Poruke proizvođačima pre prihranjivanja pšenice i ječma

U predhodnoj deceniji ne pamte se ovako idealni uslovi za setvu ozimih useva. Na području Jablaničkog okruga od ukupno zasejanih 25.000 hektara koji su u nadležnosti PSSS LE  90% pšenice zasejano je u optimalnom agrotehničkom roku. I pored stalnog sugerisanja stručnjaka,  90% zasejanih površina  zasejano je tzv. „semenom sa tavana“ dok su mineralna đubriva primenjena na svega 1/3 zasejanih površina. Usevi dobro izgledaju a dalji razvoj zavisiće od vremenskih prilika. Prema mišljenju savetodavaca PSSS LE, zasejanim ozimim usevima najviše bi u narednom periodu pogodovalo da se formira  snežni pokrivač, jer niske temperature i golomrazica mogu negativno uticati na razvoj biljaka. Vlage u zemljištu nema dovoljno što kasnije može uticati na stanje  zasejanih ozimih useva. Naredni posao ratara je prihrana ozimih useva. Prvu prihranu pšenice poljoprivrednici će obaviti sredinom fabruara i u martu. Preporuka stručnjaka naše službe je  da se koriste lako rastvoriva mineralna đubriva. Cilj je optimalno đubriti i održavati ekološku ravnotežu, a ne zagađivati zemljište. Najpouzdaniji način da se odredi optimalna doza azota je analiza zemljišta pred samo prihranjivanje. Poljoprivredni proizvođači koji to neće moći da obave, useve treba da prihrane posle konsultacija sa stručnjacima i praćenja preporuka preko sredstava javnog informisanja. Naša iskusta kažu da na našem području  za prihranjivanje pšenice potrebno je primeniti 200-300 kilograma KAN-a. Za prinos od 4-5 tona zrna po hektaru, pšenica utroši 120-140 kg azota.U najvećem broju slučajeva orjentaciono sadržaj azota u zemljištu kreće se oko 60 kg po hektaru, što znači da prihranom treba da se unese 80 kg azota, prvo prihranjivanje sa 60 a drugo sa oko 20 kg azota po hektaru. To praktično znači da za prvu prihranu potrebno je upotrebiti oko 220-240 kg KAN-a po hektaru, UREA 130-150 kg ili oko 180-200 kg/ha AN-a. Ove količine đubriva potrebno je primeniti tokom februara, a najkasnije do 15 marata. Drugo prihranjivanje treba izvesti krajem marta i početkom aprila - pred vlatanje.

      Kod prihrane ječma treba voditi računa o tome da je ječam daleko osetljiviji na poleganje u odnosu na pšenicu, pa za razliku od pšenice u prvoj prihrani ne bismo smeli prihraniti ječam sa više od 40-50 kg/ha čistog azota ( 150-180 kg/ha KAN-a), a u drugoj prihrani, početkom vlatanja, 20-30 kg/ha  čistog azota, ( 75-110 kg/ha KAN-a ).

     Za interventnu aplikacuju azota, odnosno tamo gde se želi brz efekat, treba koristiti KAN ili AN. Na kiselim zemljištima prednost takođe treba dati KAN-u. UREA ima prednost zbog veće koncentracuje azota. Mana joj je što deluje usporeno jer mora da se transformiše u zemljištu. Efekat prihranjivanja zavisiće od padavina posle rasturanja azotnih đubriva. Ako u roku sedam dana posle prihranjivanja padne 10 litara kiše po kvadratnom metru, uspeh je siguran.

       Sve poljoprivredne kulture poslednjih dana imaju dobre uslove za zimsko mirovanje. Dug period ovako neuobičajeno toplog vremena za ovo doba godine s najvišim  dnevnim temperaturama   preko 15 0C može prouzrokovati raniju vegetaciju, čime bi se značajno smanjila otpornost biljaka na niske temperature. Zima kod nas traje praktično do polovine marta, tako da  eventualno kasniji jaki mrazevi mogu naneti znatne štete usevima. Dalji razvoj ozimih useva između ostalog zavisiće i od kvaliteta prolećne prihrane.

  Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

 

  Boban Stanković, dipl. ing.

Additional information