Stanje useva pšenice na području Jablaničkog okruga

Setva ozimih strnih žita na području Jablaničkog okruga ove jeseni obavljena je u optimalnom agrotehničkom roku na oko 90 % oranica. Povoljna vlažnost zemljišta u vreme setve i dobro pripremljeno zemljište uticali su na to da se pšenica dobro razvija. Pšenica koja je zasejana u prvom setvenom roku nalazi se u fazi bokorenja, dok se pšenica koja je zasejana nešto kasnije nalazi u fazi tri lista.

 

 

 Kiša koja je pala predhodnih par dana je nedovoljna, ali uticaće vrlo povoljno na dalji razvoj ove ratarske kulture. U narednom periodu kiša, a naročito sneg, pogodovale bi ozimim strnim žitima jer trenutno vlage ima samo u površinskom sloju, dok su dublji slojevi suvi, a pšenica bi upravo iz njih trebala da crpi vlagu u najsušnijem delu godine. Ozimim usevima najviše bi u narednom periodu pogodovalo da se formira  snežni pokrivač, jer niske temperature i golomrazica mogu negativno uticati na dalji razvoj biljaka. Obilazeći parcele koje su zasejane ozimim strnim žitima, savetodavci PSSS Leskovac uočili su pojavu žutila na lišću.

 

Duga i topla jesen, zatim izuzetno toplo vreme u prvoj dekadi januara je period koji pogoduje aktivnosti insekata. Problem se naročito uočio na parcelama koje su zasejane u prvim rokovima setve.

Ako se žućenje vršnih delova listova pojavi u trakama, onda se radi o nekim fiziološkim promenama na biljci. Jedan od razloga pojave žutila na lišću, jeste i izostanak ili slabije jesenje đubrenje, a svakako problem može izazvati i kiselost zemljišta.

U slučaju da je problem nastao usled pojave lisnih vašiju, treba pristupiti folijarnom tretiranju insekticidima, jer vaši su prenosioci virusa žute patuljavosti ječma, a štete nastaju i na pšenici.  Ako je  uzročnik fiziološke prirode, onda ga treba rešavati rano u proleće, u vidu prihrane (KAN-ovim ili AN- ovim đubrivom).

U narednom periodu predstoji prihranjivanje pšenice. Prihranjivanje pšenice je obavezna i najznačajnija mera nege kod pšenice. Tradicionalno prihranjivanje pšenice azotom tokom vegetacije često dovodi do primene preterane količine azota ili nedovoljne količine azota u zemljištu. Nedovoljne količine najčešće dovode do smanjenje prinosa. Kako bi se moglo govoriti precizno o potrebnim količinama đubriva za prihranu, potrebno je odraditi analizu zemljišta N-min metodom. Višegodišnja iskustva su pokazala da na području delovanja naše službe za prihranjivanje pšenice potrebno je primeniti 200-300 kilograma KAN-a.   Prvu prihranu pšenice treba planirati u prvoj dekadi februara, shodno vremenskim prilikama i stanju useva.Za prvo prihranjivanje potrebno je upotrebiti oko 220-240 kg/ha KAN-a, 130-150 kg/ha UREA ili oko 180-200 kg/ha AN-a, dok drugu prihranu (ako je potrebno obaviti i drugu- korektivnu prihranu) treba planirati pre vlatanja pšenice. Prilikom prihranjivanja pšenice treba voditi računa o stanju i bujnosti useva, sadržaju azota u zemljištu, stanju vlažnosti zemljišta, da su đubriva lakorastvorljiva, a najpovoljnije bi bilo ako bismo imali padavine nakon obavljenog prihranjivanja. U cilju povećanja proteinskog sastava zrna pšenice, manja količina azota se može primeniti folijarno u kasnijim fazama razvoja biljaka (faza nalivanja zrna).

Period suše u fazi vlatanja nepovoljno deluje na prinos pšenice, kao i u fazi cvetanja i oplodnje. Pšenica može uspešno proći fazu vlatanja bez padavina ako u ovoj fazi u zemljištu ima dovoljno vlage, koristeći rezerve iz zemljišta.

 Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Mast. ing. Jelena Stoljiljković

 

Additional information