Monokultura u ratarskoj proizvodnji

Monokultura (monoprodukcija) predstavlja neprekidnu proizvodnju nekog useva na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu.

U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji skoro da nema klasične monokulture, već se primenjuje kratkotrajna monokultura. Najzastupljenija je kod kukuruza i pšenice i traje do pet godina. Prati je jača zakorovljenost, pojava biljnih bolesti i štetočina i prinosi počinju da opadaju.

Uopšte govoreći, ratarskim biljkama ne odgovara gajenje u monokulturi. Na osnovu brojnih ispitivanja uočena je tendencija neprekidnog smanjivanja prinosa svih useva kada se oni gaje u monokulturi, naročito bez adekvatnog đubrenja ili ako se izostave određene agrotehničke mere. 

Različita je reakcija pojedinih biljnih vrsta prema monokulturi. Veoma osetljivi na monokulturu su šećerna repa, suncokret, lan, pa se njihovo gajenje u monokulturi u praksi retko dopušta, već se preporučuje da one dođu na istoj parceli tek nakon nekoliko godina.
Ako je iz ekonomskih ili organizacionih razloga neophodno da jednu vrstu ratarske biljke proizvodimo u monokulturi, onda je poželjno da svake godine promenimo bar sortu u okviru te vrste. Time možemo donekle ublažiti negativno dejstvo monokulture.

Brojni problemi u gajenju najvažnijih ratarskih ali i povrtarskih biljaka mogu biti izbegnuti poštovanjem plodosmene tj. plodoreda. Takođe, poznavanjem primenjenih herbicida u prethodnom usevu, njegovog mehanizma delovanja, klimatske prilike nakon primene herbicida, količine i sastav kako mineralnih tako i organskih đubriva datih zemljištu pomažemo stvaranju optimalnih uslova za rast i razviće gajenih biljaka.

Savetodavac za ratarstvo

Mast. ing. Jelena Stojiljković

Additional information