Uslovi uspevanja krompira

Na području Jablaničkog okruga krompir se gaji na površini od  2.700 ha, sa prosečnim prinosom od oko 20 tona po hektaru.

Krompir u zemljištu stvara  vegetativne organe – krtole. Zahteva dobra, laka i rastresita zemljišta.Treba izbegavati plitka i peskovita zemljišta zato što su manje plodna i osetljiva na sušu, izbegavati zemljišta sklona zabarivanju koja ugrožavaju razvoj korena odnosno nalivanje krtola. Krompir zahteva zemljište slabo kisele reakcije  pH 5,3-6,0. Reakcija zemljišta  pH ispod 4,5 i iznad 7,5 negativno deluje na prinos krompira.Krtole krompira počinju da klijaju na temperaturi od 5 0C. Sade se kada se zemljište zagreje na 8-10 0C. Stabljika krompira sa lišćem veoma je osetljiva na niske temperature.  Visoke temperature zemljišta iznad 250C nepovoljno utiču na obrazovanje krtola, a pri temperaturama preko 29 C0 taj prosec se zaustavlja. Krompir je pogodan predusev za gajenje mnogih ratarskih kultura u plodosmeni, jer se jačim đubrenjem i intenzivnijom obradom poboljšava plodnost zemljišta. Najbolji predusevi za krompir su biljke koje obogaćuju zemljište organskom masom i azotom: detelina, lucerka, prirodne livade, soja, strna žita i dr.

Krompir najbolje uspeva na novorazoranim prirodnim livadama, lucerištima ili veštačkim travnjacima. Obrada zemljišta za sadnju krompira počinje u jesen, kako bi se stvorili najpovoljniji uslovi za rast i razvoj biljaka i dobijanje visokih prinosa. Krompir ima najveće potrebe za kalijumom, azotom i fosforom. Količina i vrsta đubriva zavise od planiranog prinosa krompira i od predhodnog useva. Pre unošenja đubriva treba proveriti plodnost zemljišta i imati u vidu da se na primer pri prinosu krtola od 30 tona/ha iz zemljišta iznese: N-150 kg., P2O5- 60kg.,K20-240 kg.,CaO-90kg.,MgO-30kg.Potrebe biljaka u hranivima za prinos od 30 tona/ha: N 100-160 kg.,P2O5 120 -140 kg.,K20 220-380 kg. Krompir spada u grupu veoma prinosnih biljaka. Najveći prinosi se postižu kombinovanom primenom organskih i mineralnih đubriva.

Glavni preduslov pri ostalim jednakim uslovima (agrotehnika, đubrenje, zaštita i dr.) za ekonomičnu i rentabilnu proizvodnju krompira jeste upotreba pravog semenskog krompira. 

Proizvodnja krompira je veoma skupa pa zato treba posebno voditi računa o kvalitetu i poreklu semena. Naklijavanje krtola krompira je jedna od mera pripreme semenskog materijala za sadnju. Postupak naklijavanja obavlja se 5 do 6 nedelja pre sadnje i to u suvim, čistim i osvetljenim prostorijama. Optimalna temperatura za naklijavanje treba da  iznosi 12-15 0C sa 85-90 % relativne vlažnosti vazduha. Određivanje najpovoljnijeg vremena sadnje ima veliki značaj za prinos krompira, a povezano je sa vremenskih prilikama, vlažnošću i temperaturom zemljišta. U zavisnosti od promenljivih klimatskih uslova  i stanja zemljišta, sadnja se u našoj zemlji obavlja u širem vremenskom razdoblju – od treće dekade februara do druge dekade maja meseca. 

Krompir treba saditi kada se zemljište na 10 cm dubine zagreje na 6-8 0C. Preterano rana sadnja nosi rizik od prolećnih mrazeva. Potrebna dubina sadnje  može se postići  samo na dobro pripremljnjnom zemljištu, tako da gornja ivica krtola bude na oko 3-4 cm ispod površine oraničnog sloja i pokrivena slojem zemlje 6-8 cm. Krompir se u lakim zemljištima sadi nešto dublje u odnosu na teška zemljišta. 

Sadnja se obavlja ručno, poluautomatskim ili automatskim sadilicama, kojima se istovremeno sade krtole i pokrivaju zemljom. Osnovni preduslovi za pravilnu mašinsku sadnju su ujednačena veličina semenskih krtola i dobro pripremljeno zemljište. Količina semenskih krtola po jedinici površine zavisi od njihove krupnoće i gustine sadnje. Obično se te količine kreću od 1.800 kg. do 3.500 kg. po hektaru.

                                                      Boban STANKOVIĆ, dipl.ing.polj.

Additional information