Stočarska organska proizvodnja

Da li smo spremni za organsku proizvodnju?

Organska proizvodnja podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom, biodiverzitetom i predstavlja zaokruženu farmsku ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.

Organsko stočarstvo po definiciji označava razvoj ove privredne grane bez narušavanja odnosa u prirodnim zajednicama, bez uvoza egzotičnih životinja uz ograničenu primenu proizvoda koji prate animalnu proizvodnju uključujući i terapeutska sredstva.

Naravno, ovakav način proizvodnje nemožemo okarakterisati kao ekstenzivan iako po opisu tako izgleda, nego je intenzivan sa prihvatljivim ograničenjima koja postavljaju staništa, uz ograničenje zagađenja u samom staništu čime se obezbeđuje očuvanje celokupne biološke zajednice.

Savremeni sistemi upravljanja organskom proizvodnjom u stočarstvu je regulisan zakonskim aktima. Zakonska regulativa definiše kontrolu proizvodnih procesa koje imaju cilj proizvodnju adekvatne količine, hemijski i biološki nezagađene, hrane na način koji je ekološki opravdan, ekonomski koristan i zadovoljava etičke kriterijume o humanom postupanju sa životinjama.

Šta ustvari ovo znači? Tehnike upravljanja koje koristi organsko stočarstvo moraju da budu regulisane psihološkim i osnovnim etiološkim potrebama stoke, što u principu podrazumeva i posebne uslove. Naime, kada je reč o primeni i korišćenju tehnika u proizvodnim nivoima i brzini prirasta, one moraju da budu usmerene ka dobrom zdravlju životinja, i obezbeđenju razumnog ponašanja prema životinjama.

Ciljevi u oblasti gajenja životinja treba da budu razumni proizvodni nivoi (optimalna prizvodnja, neforsirana), ali da budu prilagođeni uslovima dugovečnosti i kvaliteta životinjskih proizvoda. Zato je potrebno odabrati rase koje su lako prilagodljive lokalnim uslovima nege i držanja. Takođe je pri izboru rase za gajenje, potrebno razmotriti značaj genetske raznovrsnosti, kako bi se maksimalno izbegla genetska erozija. S druge strane, na farmi ne bi trebalo primenjivati one metode koje funkcionisanje na farmi čine zavisnim od visoke tehnologije za koju su potrebna velika sredstva, a čiji se dugorični rezultati ne mogu proceniti. To znači da tehnike transfera embriona i neke druge nisu dozvoljene.

Direktor PSSS Leskovac

Master. Bratislav Pešić spec.

Additional information