Značaj organskih kiselina u ishrani živine

Organske kiseline su dobile na značaju u ishrani živine posle zabrane korišćenja antibiotika. One mogu doprineti unapredjenju zdravlja kod koka nosilja, kvaliteta ljuske jajeta, vitalnosti i proizvodnih svojstava budućih piladi za brojlerski tov. Nivoi antibiotika ispod terapeutskih doza u velikoj meri mogu poboljšati stepen iskorišćavanja hranljivih materija i stimulisati proizvodna svojstva grla.
Njihovo dejstvo je mnogostruko:
 
·         Viša je konzumacija hrane i apsorpcija svarljivih materija sa kraćim zadržavanjem hrane u probavnom traktu
 ·         Bolja je metabolička retencija energije i azota u telu
 ·         Manji je gubitak energije kod varenja
 ·         Povišava se nivo proteina u jetri, kao i alkalne fosfataze u crevima
 ·         Izmet je suvlji, sa manje masti, toksičnih amina, aromatičnih fenola i amonijaka
  ·         Kvalitetniji su imunološki procesi
  ·         Smanjuje se sinteza vitamina, kao metaboličke ureaze i pojava sekundarnih oboljenja izazvanih E.coli i Clostridium perfringens Problem je da su ovi antibiotski dodaci slični onima za lečenje ljudi.
Njihovi ostaci (rezidue) u proizvodima za ishranu ljudi blikiraju proces lečenja, najverovatnije zbog sličnosti nosača koji služi kao disperzivno sredstvo aktivnih jedinjenja. Stoga su antibiotici u mnogim državama zabranjeni, kao i aditivi hrani, odnosno nespecifični stimulatori metaboličkih procesa. Gajenje živine je posebno opterećeno stresnim činiocima okoline (kompletne smeše koncentrovane hrane, neprirodni smeštajni i klimatski uslovi u objektu, veliki broj grla koncentrisan na manjoj površini, visoka proizvodnja po grlu...). stoga naučnici čine napore da u smeše koncentrata uvedu organske kiseline koje bi trebalo da bar donekle zamene upotrebu antibiotika, čineći grla otpornijim i proizvodnijim, a bez štetnih uticaja njihovih proizvoda na zdravlje ljudi.   

Savetodavac za stočarstvo

Dipl. ing. Slavko Mladenović 

Additional information