Opasnost koja vreba iz plesni

Mikotoksini (od grč. reči mykes - gljiva i toxikon - otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni. Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na životinje. Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj životinjama. Razmnožavaju se u uslovima njima najpovoljnije temperature i vlage. Što je veća vlažnost, razvoj plesni je brži.

Štetni učinci hrane s plesnima otkriveni su još u Kini, pre najmanje pet hiljada godina. Međutim, nije svaka plesan otrovna, jer mikotoksine ne proizvode sve plesni. Zasad se zna da stotinak vrsta plesni proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je više od trista vrsta mikotoksina različitih nivoa štetnosti. Toksini gljivica počeli su se ozbiljno proučavati tek pre pedesetak godina, nakon što je 1960. godine u Engleskoj zabeležena smrt velikog broja ćuraka. Otkriveno je da se u smesi hrane od kikirikija kojom je živina hranjena nastanila gljivica koja proizvodi hemijski spoj kasnije nazvan aflatoksin, koji je danas  najpoznatiji od svih mikotoksina. 

                   

Akutne i hronične mikotoksikoze

Mikotoksini mogu imati karcinogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva.  Životinje su  najčešće izložene mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze  ispoljavaju se jasno izraženim simptomima trovanja, čak i smrću. Hronične kontaminiraju organizam na duže razdoblje  uzrokujući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, problemi imunološkog sistema, ciroza jetre i oštećenja bubrega. Takođe je moguće da izazovu pobačaj. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.

Vrste mikotoksina

Aflatoksini

Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane, mogu doći u mleko i mlečne proizvode. Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost krvnih sudova i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; oštećenja i karcinom jetre.

Okratoksin A - Javlja se u žitaricama uzrokuje probleme u urinarnom sistemu i oštećenja bubrega, a i ima kancerogeno delovanje.

Trihoteceni - Obuhvataju mnogo podvrsta, a najčešće se otkrivaju u pšenici, kukuruzu, zobu i ječmu. Uzrokuju negativne promene u celom telu, na primer osipe na koži; stvaraju ozbiljne poteškoće s disanjem i krvarenje iz pluća; napadaju nervni sistem, manifestuju se drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta. 

Zearalenon - Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali i u pšenici, riži, soji, ječmu i prosu. Izaziva probleme reproduktivnih organa, uključujući neplodnost. 

Kako dospevaju u životinjski organizam

Životinja unosi toksine gljivica u telo preko biljnih hraniva (žitarice). Smatra se da je oko 30 posto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove.

Kako se odbraniti od mikotoksina 

Mikotoksini mogu nastati u svim fazama - pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade. U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije delotvoran za uništavanje već nastale plesni. Nije je moguće uspešno uklanjati vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na termičku obradu hrane. Ipak, postoji rešenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbensi, koji privlače molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma. Ovaj proces moguće je postići jedino u probavnom  tj.digestivnom traktu. Na taj se način sprečava resorpcija u krvotok te se velika količina mikotoksina izmetom eliminiše iz organizma životinje. Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi ili takozvani puferi u hranivima su od izuzetnog značaja, kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela životinje putem izmeta.

Savetodavac za stočarstvo

dipl. ing. Slavko Mladenović

Asistent savetodavca za stočarstvo

mr Dejan Ranđelović

Additional information