Uloga i značaj rase ovaca Il de Frans na razvoj ovčarstva u Srbiji

Ovčarstvo Srbije, u pogledu produktivnosti zauzima nezavidan položaj, bez obzira što posedujemo prirodne resurse i tradiciju. Naime, najveći deo populacije naših ovaca čini pramenka (80%), od koje su u Srbiji najzastupljeniji pirotski, sjenički i svrljiški soj, dok preostalih 20% čine cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtenberškom i il d’ frans. Prema statističkim pokazateljima, a i novijim istraživanjima prosečna plodnost važnijih sojeva pramenke (pirotski, sjenički i svrljiški) iznosi 110%, prinos vune 1.8 kg, mlečnost 45 litara (bez mleka koje posisa jagnje) a masa tela jagnjadi 3.9 kg pri rođenju odnosno 20 kg pri uzrastu od 90 dana, tj. pred klanje. U populaciji cigaje i meleza, produktivnost je nešto povećana, ali zbog malog učešća u ukupnom broju ovaca efekti su neznatni (Selekcija u stočarstvu, 2005). Glavni cilj i zadatak dugoročnog razvoja ovčarstva je povećanje usvajanja robne proizvodnje na precizno profilisanim farmama koje će po obimu i kvalitetu proizvoditi robu za domaće i inostrano tržište.

Opšta tendencija promena i razvitka ovčarstva biće usmerena na koncentraciju zemljišta i drugih proizvodnih kapaciteta u veće proizvodne jedinice, na specijalizaciju gazdinstva, primenu savremenih tehnoloških postupaka u cilju unapređenja proizvodnje i kvaliteta mleka i mesa, kao i višestrukog povećanja produktivnosti instaliranih kapaciteta i rada na gazdinstvima. Rekonstrukcija i razvoj ovčarstva odvijaće se kroz znatno povećanje proizvodnje po grlu i jedinici poljoprivredne površine koje su danas na veoma niskom nivou. Za to se predviđa duže vreme, znatna i kvalitetna sredstva, podizanja nivoa znanja proizvođača, razvoj stručnih i naučnih službi i drugih aktivnosti.

Genetika i oplemenjivanje ovaca je naučna disciplina koja je razvila metode kako da sačuva dostignuti i unapredi postojeći potencijal u ovčarstvu. Ova oblast u tehnici gajenja životinja je najvažnija, ne samo zbog poboljšanja proizvodnih kapaciteta i dobijanja što više mesa, mleka i vune, već zbog očuvanja same vrste ili populacije životinja. Da nije bilo oplemenjivanja, danas ne bi imali domaće životinje, tj. one bi ostale onakve kakve su bile u prošlosti. 

Oplemenjivanje ovaca je posebna i usko specijalizovana oblast koja se bavi svim detaljima genetskog unapređenja ovaca, a mi ćemo se ovde posvetiti osnovnim načelima koje moraju primenjivati sve farme ovaca (neke aktivnosti su propisane Zakonom o stočarstvu). U savremenom ovčarstvu, oplemenjivanje ovaca je sastavni deo tehnologije proizvodnje. Produkti koji se dobijaju iz ovčarske proizvodnje-jagnjeće meso i sirevi, veoma su cenjenji, a vuna je nezamenljiva prirodna sirovina u tekstilnoj industriji.

Kao vrsta domaćih životinja, ovca je dosta fleksibilna, ona može istovremeno da proizvodi meso, mleko i vunu, a takođe da se specijalizuje za dva ili jedan glavni proizvod. U zavisnosti od klimatskih, zemljišnih i drugih uslova, oplemenjivanje u cilju povećanja proizvodnje ovaca odvija se u nejkoliko pravca:

•povećanje plodnosti,

•povećanje proizvodnje mesa,

•povećanje proizvodnje mleka,

•povećanje proizvodnje vune.

                                                                           mr Dejan Ranđelović

Additional information