Određivanje kvaliteta - pravilno korišćenje i izuzimanje silaže

Neophodno je da farmera pre upotrebe silaže oceni njen kvalitet kako bi bio siguran da je odgovarajućeg kvaliteta i da je zdravstveno bezbedna za ishranu stoke, kao i da ne ostavlja rezidue u mleku i mesu štetne za zdravlje ljudi.

Najvažnije kabasto hranivo koje je neophodno za rentabilnu, ekonomičnu i održivu proizvodnju jeste silaža, koja se najčešće na našim prostorima sprema od cele biljke kukuruza.

Savremena proizvodnja u govedarstvu se ne može zamisliti bez korišćenja silaže. Postupak pripreme ovog hraniva je danas usavršen i dobro poznat proizvođačima, iako se radi o dosta složenim procesima biohemijskih promena hranljivih materija.

Silaža je hranivo specifičnog ukusa i mirisa. Dobro konzumiranje silaže zavisi pre svega od njenog kvaliteta, svarljivosti i kiselosti, sadržaja vlage i količine hranljivih materija u obroku. Silažu kao fermentisano hranivo karakteriše prisustvo organskih kiselina koje nastaju u višenedeljnom procesu vrenja i imaju ulogu konzervansa.

Silaža u obroku za preživare počinje se upotrebljavati uglavnom početkom oktobra. Veoma je značajno da se pre početka korišćenja silaže u obrocima oceni njen kvalitet. On je utoliko bolji ukoliko su svojstva početnog materijala manje izmenjena. Ocenjuju se organoleptička svojstva, hemijski i mikrobiološki parametri. Obaveza je svakog farmera da pre upotrebe silaže oceni njen kvalitet kako bi bio siguran da je odgovarajućeg kvaliteta i da je zdravstveno bezbedna za ishranu stoke, kao i da ne ostavlja rezidue u mleku i mesu štetne za zdravlje ljudi.

Silaža kukuruza u ishrani ima svoje prednosti koje se ogledaju u tome što obezbeđuje 30-50 odsto suve materije obroka, visokoenergetsko je hranivo, sadrži celulozu i skrob, dobrog je ukusa, sprema se jednom u sezoni, obezbeđuje najujednačeniji kvalitet obroka.

Silažom se podmiruje oko 60 odsto potreba muznih grla, a ostatak se obezbeđuje dopunom obroka ostalim kabastim i koncentrovanim hranivima koja sadrže ugljene hidrate, proteine, vitamine, mineralne materije i različite korektore. Neophodno je balansiranje obroka koje zavisi od nivoa proizvodnje, kondicije i zdravstvenog statusa grla. Kao dopuna silaži kukuruza mogu poslužiti različiti dodaci s različitim nutritivnim vrednostima i karakteristikama. Izvori celuloze i proteina mogu biti sena leguminoza i travno-leguminoznih smeša. Dopunski izvori energije su inertne masti bez transmasnih kiselina, a  dopunski izvori proteina su razgradljivi proteini (urea, sačme uljarica) i nerazgradljivi proteini (bajpas proteini, lizin i metionin). Dopunski izvori makroelemenata su mineralne soli, obrocima od silaže se dodaju i aditivi, to su materije i elementi koji vezuju i neutrališu mikotoksine zeolit, probiotici i aktivni kvasci.

                                                              mr Dejan Ranđelović

Additional information