Vesti

Preporuke Ministarstva poljoprivrede i zastite životne sredine u cilju pružanja stručne pomoći na poplavljenim područjima

Radna grupa koju je oformilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u cilju pružanja stručne pomoći poljoprivrednim proizvođačima sa poplavljenih područja dala je preporuke o tehnologiji proizvodnje biljaka u ratarstvu posle povlačenja vode nakon skorašnjih poplava.

Poplavljene površine obradivog zemljišta mogu se podeliti u dve kategorije:

- Površine koje su bile kraći period pod vodom

- Površine koje su izložene višku vode duži period

• Površine koje su bile kraći period pod dejstvom suvišnih voda, relativno su manje ugrožene. Ovo su obično površine na kojima se pojavljuju mikrodepresije. One su uglavnom bile ugrožene od površinskih voda manjih vodotokova – potoka. Preko tih delova parcele prešla je voda koja se izlila iz kanala i potoka. U okviru tih površina razlikujemo dva dejstva suvišnih voda. 

- U prvom slučaju to su površine sa mikrodepresijama preko kojih je samo prešla voda ili se kratak period zadržala u mikrodepresijama, biljke na tim površinama nisu uništene. Kod ovih biljaka (jarih useva) koren se kraće ili duže usporeno razvija zbog nedostatka kiseonika u zemljišnoj atmosferi.

PREDLOG AGROTEHNIČKIH MERA:

Kod jarih širokoredih useva neophodno je (ili je to već urađeno) hitno izvršiti međuredno kultiviranje kako bi se zemljište što pre aerisalo i omogućio rast korena (ako je u zemljišnoj atmosferi manje od 2 odsto kiseonika rast korena prestaje). Ovo je period kada se koren ubrzano razvija, pa je neophodno provetriti zemljište kako bi se koren bolje razvio, a biljke lakše podnele sušu u julu i avgustu (ako se pojavi).

Kod ozimih useva nemoguće je izvršiti bilo koju agrotehničku meru izuzimajući zaštitu od bolesti.

Ova agrotehnička mera važi za sve biljne vrste koje su preživele poplavu ukoliko je ista neophodna.

- U drugom slučaju, kada je na delu parcele na nižim kotama usev uništen, potrebno je doneti pravilnu procenu šta uraditi. Preporuka Radne grupe je da deo parcele gde je usev preživeo treba obavezno ostaviti, pogotovo ako je to veći deo parcele. Na tim delovima potrebno je primeniti istu agrotehniku kao u prvom slučaju kada to vlažnost zemljišta dozvoli.

Na delu parcele gde je usev uništen treba obaviti presejavanje ako je to površina koju je ekonomski opravdano obrađivati. Presejana površina mora biti u saglasnosti sa zahvatom svih mašina, a naročito prskalica zbog hemijskih mera borbe protiv korova (primene herbicida). Razvoj useva na ta dva dela parcele biće različit, pa treba ostaviti ulaz mehanizacije do tog dela parcele.

U zavisnosti od stanja zemljišta treba izvršiti redukovanu obradu (tanjirača, čizel) i predsetvenu pripremu.

U ove delove parcele ne sme se ući sve dok se vlažnost zemljišta ne spusti na optimalnu. U protivnom, bila bi narušena fizička svojstva zemljišta (struktura), pa će u narednim godinama biti veći gubitak prinosa od dobiti u ovoj godini.

Đubrenje ovih delova se ne preporučuje, a naročito ne fosforom i kalijumom. Samo u izuzetnim slučajevima (jako siromašna zemljišta) primeniti manje količine azota (do 50 kg azota po hektaru).

Pravilno proceniti opravdanost usejavanja useva: veličina površine za presejavanje, položaj dela parcele (sredina ili kraj), vreme postizanja optimalne vlažnosti zemljišta za ovu meru (gaženje po vlažnom uz gubitke prinosa u narednim godinama).

• Primena agrotehničkih mera na površinama gde je voda dugo ležala i nanela mulj u većem ili manjem sloju (prema izveštaju stručnih službi od 1 do 15 cm).

PREDLOG AGROTEHNIČKIH MERA:

Na ovim površinama voda će se sigurno kasno povući. U skladu sa stanjem zemljišta, pristupiti agrotehničkim merama. Ako se voda ranije povuče i ima manje mulja (praha i koloida) do 1 cm moguće je primeniti redukovane mere obrade koje su već navedene (tanjirača, čizel). Voditi računa o vlažnosti zemljišta, o čemu je već bilo reči.

Ako je sloj mulja veći, 10-15 cm, na tim površinama izvršiti plitku obradu (pri optimalnoj vlažnosti) i čim se zemljište prosuši izvršiti zatvaranje brazdi kako se zemljište ne bi isušilo. Redukovana obrada nije rešenje jer će mulj ostati plitko i posle setve se može formirati pokorica i pri manjoj pljuskovitoj kiši, pa setva može biti uzaludna. Ako bi bio period bez kiše potrajao do nicanja, mogla bi biti uspešna i redukovana obrada.

UPOZORENJE: Voditi računa o stanju vlažnosti njive, svaka žurba mogla bi da ima dalekosežne posledice u narednim godinama.

Biljne vrste koje treba koristiti na osnovu preporuka Radne grupe za novu setvu, presejavanje, su sledeće:

Rane hibride suncokreta sa setvom do 20. juna, za kombajniranje suvog zrna ili do 5. jula uz obaveznu desikaciju prežetve.

Rane hibride kukuruza (što ranije to bolje) grupe zrenja FAO 100 do 5. jula za berbu u zrnu za sušenje ili siliranje cele biljke ili zrna ili za skladištenje klipa u čardaku. Ako se kukuruz gaji za siliranje cele biljke ili zrna tada se mogu koristiti i hibridi FAO 180. Hibride FAO 250 setvu obaviti do 15. juna.

Setvu soje obaviti sa srednje ranim grupama (0) do početka juna (ističe rok setve), posle 10. juna setva ranih sorti (grupe zrenja 00), a najkasnije prvih dana jula (do 5. jula) posejati sorte veoma rane (000 grupe zrenja). Kasnija setva ima za posledicu nisko formiranje mahuna koje kombajn ne može da pokupi, pa su prinosi mali. Kod setve soje površina zemljišta mora biti idealno ravna jer će se mahune nisko formirati pa mogu biti veliki gubici prinosa na hederu – kosi.

Radnu grupu čine predstavnici nacionalnih Instituta, eminentnih stručnjaka i predstavnika Uprava Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Izvor: MPZŽS

Additional information