Kupina

1. Upotrbna vrednost vrste

Kupina, kao vrsta koja raste u širokom spektru ekoloških uslova, može, kao i borovnica, da bude vrsta koje će omogućiti brži razvoj brdsko-planinskih područja. Plod kupine sadrži veliki broj dragocenih sastojaka koji povoljno deluju na ljudski organizam (šećeri 10-12%, org. kiseline 0.7-1.5%, pektini, celuloza, mineralne materije-posebno Ca i Fe, belančevine 1.2%, uqa 1%, vitamine C , B, A, enzime i bojene materije). Rentabilna je i jednostavna za gajenje i zaštitu od štetočina; rano, redovno i obilno ra|ai na nepogodnim terenima, pa služi i kao odlično biološko antierozivno sredstvo; poboljšava pčelinju pašu (naročito pozniju u kojoj se oskudeva). Poglavlje vezano za ovu vrstu neće se baviti divljim formama.

2. Ekologija vrste

       Od više vrsta kupina ističe se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizašle najbolje vrste. Kupina uspeva na svakom zemljištu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju.Daje dobre rezultate čak i na slabo plodnom i nedovoljnom vlažnom zemljištu. Ne odgovaraju joj tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta. Kupini dobro odgovaraju sva zemljišta pogodna za kompir. Kupini odgovara umereno topla klima, jaka osvetljenost, au umereno kontinentalnoj klimi nije nikad ugrožena mrazom. Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a vlažnost zemljišta kao bitan preduslov gajenja ovog voća mora se nadoknaditi navodnjavanjem.
Sorte kupina bez bodlji koje se mogu gajiti na lokaciji : Tornifi (Thornfree), džinovska (Gigantea del giareuo).
Sorte kupina sa bodljama koje se mogu gajiti na lokaciji Eldorada, Himalaja (Himalaya), Bojsen (Boysen), Vilsonova rana (Wilsonis early), Teodor Rajner (Teodor Rainer).


2.1 Zahtevi prema zemljištu
  Od prirode se nalazi u pojasu hrastovih šuma. Daje dobre rezltate i na slabo plodnim i nedovoljno vlažnim zemljištima (ali da nisu u pitanju tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta uz višednevno zadržavanje podzemne vode na dubini 20-30cm). Kupina najbolje uspeva na černozemu, lesu i lakšim smonicama, a može da podnosi i umereno zaslanjena zemljišta sa dovoljno vlage).

2.2 Zahtevi prema klimi
Kupini odgovara jaka osvetljenost, dok su joj plodovi nešto slabijeg kvaliteta pri jačoj oblačnosi. Na većim nadmorskim visinama (500-800mnv) treba izbegavati severne položaje (kasnije i neravnomernije sazrevanje), a na manjim (200-300mnv) treba izbegavati južne položaje (zbog suše-manji prinosi, sitniji plodovi). Uglavnom je otporna prema mrazu (i prolećnom i jesenjem). Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a podnosi i suvlju klimu od maline. Kupina može biti ugrožena toplim i suvim vetrovima (isušuju zemljište i tučkove cvetova pa se onemogućuje oplodnja i zametanje plodova). Stoga treba birati zaklonjene položaje (npr. iza vetrozaštitnih pojaseva i sl.).



3. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) I MANIPULACIJA

§ plod kupine je zbirna koštunica (sastavljena od velikog broja malih koštunica, me|usobno zbijenih i pričvršćenih za cvetnu ložu); broj koštunica u plodu je od 20-160; prosečna masa ploda kod šumske kupine je od 1.1-1.6gr, a sortnih od 1.7-8.4 (12) grama;
§ kupina se sabira ručno (ili mašinski) i suši u tankim slojevima; od mesnatog dela seme se ekstrahuje maceratorom ili trljanjem na situ i ispiranjem vodom nakon čega se prosušuje;
§ u 1kg ima prosečno 667,000 semenki, a iz 100kg plodova dobija se oko 3kg semena;
§ seme se dobro čuva oko 1 goEue u hermetički zatvorenim sudovima na temperaturi od 3-50C;
§ klijanje je nadzemno, ali je otežano zbog dormantnosti; klijavost se kreće od 63-80% (kod tretiranog semena);
§ seme kupine se stratifikuje pre setve na sledeće načine: a) stratifikacija 90 dana u vlažnom pesku na 20-300C, a zatim 90 dana na temp. od 50C; b) tretiranje 2 sata sa conc. H2SO4 i zatim 90 dana hladne stratifikacije; c) skarifikacijom i hladnom stratifikacijom 90 dana na 50C.

 

Additional information