Zaštita višnje-ljubičasta lisna pegavost Blumeriella jaapii

Na području PSSS Leskovac  višnja  je ekonomski vrlo značajna gajena kultura, gaji se na u plantažnim zasadima na preko 2.000 ha. Osim Monillia laxa, parazita koji izaziva sušenje cvetova, grana i grančica, ekonomski značajni patogen je i parazit  prouzrokovač ljubičaste lisne pegavosti, ospičavosti  (Blumeriella jaapii), koji u povoljnim godinama za razviće patogena i neadekvatne zaštite može prouzrokovati vrlo velike ekonomske štete.  Zbog toga je pravovremena primena agrotehničkih i hemijskih mera izuzetno bitna u cilju  održavanja  dobrog kondicionog stanja voćnjaka i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane.  

Pravilna primena fungicida u zaštiti višnje od ospičavosti:

•Prvi tretman treba izvršiti u vreme precvetavanja višnje, u vreme kada voćari na području Leskovca obavljaju tretiranje protiv monilioznog sušenja cvetova i grančica. U toj fenofazi treba primeniti preparat koji istovremeno suzbija oba oboljenja.

•12-14 kasnije treba izvšiti sledeće tretiranje. Ukoliko je godina kišovita obavezno obaviti i treće tretiranje. 

•Primena registrovanih/kvalitetnih fungicida.

•Nakon berbe preporučuju se mehaničke mere zaštite u cilju uklanjanja obolelog, opalog lišća. Patogen prezimljava u opalom lišću i naredne godine, pri povoljnim vremenskim uslovima, može izazvati nove infekcije. 

•Obolela pojedinačna stabla u zasadu koja su sasušena zbog dugogodišnje neadekvatne zaštite protiv ospičavosti treba iskrčiti kako ne bi predstavljala izvor novih zaraza.

•Nakon mehaničkih mera preporučuje se kasno jesenje tretiranje voćaka, odnosno primena preparata na bazi bakra.

Greške u zaštiti višnje od ospičavosti:

•Proizvođači relativno kasno otpočinju sa zaštitom višnje od ospičavosti (tek po pojavi prvih simptoma), a vrlo rano u vegetaciji prekidaju sa tretiranjem. 

•Proizvođači izvode svega jedan do dva tretmana (prvi petnaestak dana nakon precvetavanja, a drugi 10-15 dana kasnije), što je nedovoljno, pogotovo u godinama sa većom količinom padavina u julu i avgustu.

•Primena  neodgovarajućih/neadekvatnih preparata.

•Nakon berbe višnje ne primenjuju se mehaničke mere zaštite.

•Osušena stabla u voćnjaku i potpuno sasušeni zasadi se ne krče, već predstavljaju izvore zaraze oboljenja.

•Ne sprovodi se kasno jesenje tretiranje nakon berbe, već je praksa da se bakarni preparati koriste samo tokom proleća za rano prolećno tretiranje.

Savetodavac za zaštitu bilja

mr Gordana Jovanović

Additional information