Biološki ciklus razvića žilogriza (Capnodis tenebrionis)

Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac  dužine  2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakomkoja se vremenom skida, zbog čega kodstarijih formi nedostaje. 

Štete pričinjava na svim koštičavim voćnim vrstama – višnji, šljivi, kajsiji, breskvi.

Kod C.tenebrionis  jedna generacija  se razvija  i do 3 godine. Imago se pojavljuje  juna  -  avgusta meseca. Žilogriz prezimi kao odrastao imago ili kao larva. Kod  P.lugubris jedna generacija se proteže u dve vegetacione sezone. Imago se pojavljuje  aprila -  maja meseca

   

Obično se početkom marta imago aktivira i odlazi na biljke okolne korovske flore, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke. Nakon toga napušta korove i prelazi na voćke. Imaga lete na nivou voćnjaka. Kada lete čuje se šum. Udaraju tvrdim telom o stabla ili grane. Ako se uznemire prelaze na drugu stranu stabla, a ako se otresa stablo, padaju na zemlju. Imaga  lete na veće udaljenosti samo ako su temperature iznad 30-35 oC, uglavnom ostaju u  vocnjaku,penju i spuštaju se po stablu (širenje je uglavnom sadnicama a manje preletanjem)

   

Za parenje i polaganje jaja potrebna je temepratura preko 24 stepena.U toku  Ishrane ženki ovariole sazrevaju, dolazi do parenja koje traje kratko, svega oko 6 minuta. Na stablima se tada nalaze samo ženke. Ženke se pare nekoliko puta, ali generalno ne sa istim muškarcem. Mužjaci uginjavaju, a ženke nastavljaju sa ishranom i polaganjem jaja.

Polažu 200-600 jaja uglavnom u prvom delu vegetacije u gomilicama, a dnevno najviše do 10 jaja.  Na njih se lepi pesak ili zemlja pa izgledaju kao grudvice.Od početka juna do kraja avgusta ženka jaja odlaže na koru donjeg dela stabla ili plitko u zemljište do 35 cm udaljenosti od debla, gde odloži oko 95 % jaja, a ostala jaja odloži u zemljište na udaljenosti do 1 m. 

Mesto na koje ženka odlaže jaja potrebno jepoznavati zbog sprovođenja efikasne, a ujedno iekonomične  zaštite.Nakon 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do izlaska larvi  koje se kreću prema korenu gde se ubušuju ispod kore. Bušeći hodnike prelazi iz tanje u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo iznad površine zemlje. 

   

U jednoj voćki može se naći 10-15 i više larvi (30). Posle 12-14 meseci razvija se odrasli imago.Znaci napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propadaju.Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja. Kvalitet ishrane (kora višanja ili šljiva, mladje ili starije stablo) znatno skraćuje ili produžuje ciklus razvića. Larva je bledo žute boje bez nogu, topuzastog izgleda, tj. najšira je u području prvog grudnog segmenta, a onda se naglo sužava prema kraju tela.Telo larve se sastoji od 13 članaka rasporedjenih u lanac i jasno odeljenih. Poseduje snažno razvijeni crni usni aparat.Kada odraste, može biti dugačka oko 7 cm.Razvoj larve traje 1-2 godine. 

Ako je veći broj jaja položen dolazi do kompeticije i samo nekoliko larava završava razviće. Larve se 8 puta presvlače. Dužina života zavisi od kvaliteta hrane.Najbrže se razvija na višnjama.Razvojni ciklus žilogriza se produžuje za dužinu ishrane ženki i polaganja jaja  (do 3 meseca).  

Poznavanje biološkog ciklusa (pojava imaga, ishrana i vreme polaganja jaja, piljenja larvi , poznavanje mehanizma delovanja insekticida i praktična iskustva osnova su predloženih mere suzbijanja, a zasniva se na:

•Sprečavanju nastavka razvića žilogriza,

•Suzbijanju odraslih za vreme ishrane,

•Sprečavanju ispiljenih larvi da dodju do korena,

•Delovanju na larve u korenu.

Savetodavac za zaštitu bilja

mr Gordana Jovanović

Additional information