Kovrdžavost lišća breskve – Taphrina deformans

Simptomi bolesti: Parazit se razvija na svim zeljastim delovima breskve, najveže štete pričinjava na lišću. Odmah nakon kretanja vegetacije  na mladom lišću se zapažaju promene u vidu nabora bledo-žute ili bledo-zelene nijanse na licu lista, a sa naličja se uočavaju udubljenja. Lišće se deformiše, uvija i zadeblja. Može biti zahvaćen deo list ili cela liska  što zavisi  od vremena infekcije. Krajem proleća list postaje  ljubičasto-crvenkast  sa sivkastom prevlakom koja se nalazi na licu lista. Obolelo lišće nakon izvesnog vremena opada, a nakon toga dolazi do ponovnog listanja breskve. Zaraženi mladari, takodje, mogu biti zaraženi, kraći su, deblji i izumiru nakon pojave sivkaste  micelijske navlake.

Ciklus razvoja: Kada je prohladno i vlažno vreme s proleća, tokom bubrenja i otvaranja pupoljaka, spore klijaju i nficiraju mlado lišće i cvetove u pupoljku. Do zaraze dolazi samo ukoliko askospore dodju u kontakt sa nediferenciranim tkivom biljke domaćina, Micelija parazita  brzo raste interćelijski ispod gornjeg epidermisa, stimulišući intenzivan porast ćelije, što dovodi do porasta i povećanja lista i pojave tipičnih simptoma. Parazit samo jednom tokom godine pričinjava  infekciju – u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka. Kasnije  biljno tkivo postaje otporno na dejstvo patogena.

Štetnost: Kovrdžavost lista breskve je jedna od najopasnijih bolesti  breskve i nektarine, Patogen redje parazitira badem, a vrlo retko kajsiju. Parazit može naneti vrlo velike ekonomske štete  Parazit izaziva direktne i indirektne štete.

Direktne štete  se manifestuju  kovrdžanjem  lišća, koje dobija crvenkastu boju i dolazi do njegovog prevremenog opadanja. Potom breskva ponovo počinje da stvara lisnu masu  (dolazi do retrovegetacije), čime se stablo breskve iznuruje i tako voćka nepripremljena, ulazi u zimski period kada i manji mraz može prouzrokovati  njeno izmrzavanje  (indirektne štete).

Suzbijanje:Kovrdžavost lišćbreskve uspešno se možsuzbiti hemijskim sredstvima. Tretiranje treba obaviti kasno jesen nakon opadanja lišćili rano prolećneposredno pred otvaranje pupoljaka. Pre zimskog tzv. "plavog" prskanja treba obaviti rezidbu. Kako breskva radja na jednogodišnjim grančicama, s proleća se  breskva mora  rezati  radi obnavljanja grančica i formiranja spratova. Od svih vrsta voćaka, breskva formira najviše cvetnih pupoljaka, pa se rezidbom reguliše i plodnost breskve. U našem uslovima rezidba se obavlja u januaru ili početkom februara.

 

Prvo prskanje treba obaviti  pred početak vegetacije (plavo prskanje voćaka, rano prolećno tretiranje). Od hemijskih sredstava mogu se primeniti prepaarati na bazi bakra: Kupragrin (1 %), Cuproxat (0,25-0,35 %), Bakarni oksihlorid-50,  Bakrocid S-50 (0,75 %), Bakrocid S-25 (1,5 %), Blauvit  (0,5 -1 %), Funguran-OH (0,2-0,3 %), Kuprablau-WP, Bordovska čorba S-20, Bordovska čorba WP-20 (1,5 %), Plavo ulje (20-30 l/ha, pred kraj vegetacionog mirovanja, a najkasnije na početku pucanja pupoljaka) i dr.  Osim bakarnih preparata dobri rezultati u suzbijanju ovog patogena postižu se i primenom organskih fungicida: Ciram S-75, Fitociram 75-S (0,25-0,35%, od pucanja pupoljaka do početka listanja),Syllit 400-SC (0,15-0,25 %, prvo tretiranje u fazi opadanja lišća, drugo pri pucanju pupoljaka i treće nakon cvetanja), Delan SC-750 (0,1 % tretiranjem samo do početka cvetanja), Elect -500 (2,5-3,5 l/ha), Dakoflo 720-SC (2,5-3,5 l/ha + 1 l/ha Nu film 17 (okvašivač) ili  2l/ha Galmin (mineralno ulje), neposredno pred ili u vreme pojave zelenog tkiva iz vršnog pupoljka, a pre sticanja uslova za zaražavanje).Dakle, ove preparate treba primeniti u periodu od pojave prvih zelenih pupoljaka, prskanje u fazi „mišjih ušiju“do faze precvetavanja. Prskanje mora biti temeljno, kvalitetno sa velikom količinom vode. Ukoliko se tretiranje obavi i nakon toga padne kiša prskanje treba obavezno ponoviti.

Savetodavac za zaštitu bilja

Mr Gordana Jovanović

Additional information