Invazivne štete vrste inseskata - Azijska vinska mušica (Drosophila suzukii)

 

Nalazi se na EPPO A2 karantinskoj listi.

Na području Evrope u 2010. zabeležena  je  u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Sloveniji i  Hrvatskoj.Vinska  mušica ploda širi se trgovinom sadnog materijala i plodovima domaćina, kao i letom odraslih insekata. U nekimzasadima, sekundarniefektištetekojenanosi ova mušicasubiliznačajnijiod same direktnezaraze (npr. učestalosttruleži u groždju).

Morfologija štetočine

Jaja

Jaja su bele boje, veličine 0,62 x 0,18 mm. Na jednom kraju imaju dvacevasta nastavka. Ženka u proseku odloži 1 do 3 jaja po ovipoziciji, a u svom životnom ciklusu odloži oko 300 jaja. U isti plod jaja može odložiti nekoliko različitih ženki vinske mušice ploda, tako da se iz jednog ploda izlegne 60 do 70 jedinki.

Larva

Larve imaju belo, cilindrično telo, bez nogu. Duge su od 0,6 mm do 3,5 mm i nemaju oćigledno oformljenu glavu. Postoje tri razvojna stadijuma larve, koji se odvija najčešće u plodu.

Odrasli mužjak

D.suzukii uglavnom prezimljava zimu u formi odraslih jedinki u zaštićenim sredinama, a ženke mogu postati aktivne nekoliko dana pre mužjaka. Mužjak je smedježut, sa crnim prugama na zadnjem delu i svetlocrvenim očima. Njegova dužina kreće se između 2,6 i 2,8 mm. Ima karakterističnu crnosivu pegu na vrh prozirnog krila.Takve mrlje na krilima ostalih evropskih vinskih mušica nema, drugačije supozicionirane ili su pak drugačijeg oblika. od ovih Ovu vrstu karakterišu i dve tamne mrlje ili pruge u obliku češlja(prisustvo dlacica) na stopalima prednjih nogu.

Odrasla ženka

Ženka je, takođe, smedježuta, sa crnim prugama na kraju i svetlocrvenim očima. Većih je dimenzija od mužjaka i njena dužina se kreće od 3,2 do 3,4 mm. Za razliku od mužjaka ženka nema mrlje na krilima. Ima prozirna krila poput drugih vrsta iz roda Drosophila, pa se može razlikovati od drugih srodnih vrsta jedino na osnovu oblika leglice. Ženke imaju legalicu u obliku testere, koja im služi za rezanje pokožice ploda i ubušivanje pri odlaganju jaja.Rub legalice je dosta sklerotiziran, kao i zubi koji se nalaze na njoj. Ženke nemaju češljeve na prednjim nogama.Ženke nemaju neke specifične karakteristične oznake, samim tim identifikacija ženki nije laka kao kod mužjaka.

Lutka

Lutka je crvenkastosmeđe boje. Poseduje dve izrasline na kraju tela. Duga je 2–3 mm. Lutka se nalazi u plodu ili na plodu.

Biljke domaćini

Ova štetočina ima širok spektar domaćina i može naseliti  mnoge voćne vrste, uključujući jagodičasto, koštičavo i jezgričavo voće, kao i vinovu lozu. Registrovane biljke domaćini su: Actinidia spp. (kivi); Dyospyros kaki (kaki); Ficuscarica (smokva); Fragaria ananassa (jagoda); Malus domestica (jabuka); Prunus avium (trešnja); Prunus domestica (šljiva); Prunus persica (breskva); Pyrus pyrifolia (kruška); Rubus spp. (malina, kupina i sl.); Vaccinium spp. (borovnica); Vitis vinifera (vinova loza). Osim na gajenim kulturama, štete može pričiniti i na korovskim biljkama.

Biologija i ekologija

U idealnim uslovima štetočina može imati do 15 generacija, a njen životni ciklus može trajati 10 dana. Ženke aktivno traže plodove domaćina koji sazrevaju. Nazubljenom leglicom zarežu pokožicu ploda i odlažu u njih jaja. U plodovima u kojima su odložena jaja razvijaju se larve. Štetočina prezimljava kao imago na zaštićenim mestima, ali  u povoljnim uslovima može biti aktivna celu godinu. Muve su aktivne iznad 10ºC. Preferira temperature od 20 do 30ºC.Poznata je kao štetočina voćnih plodova koji imaju tanku pokožicu. Vinska mušica ploda je pokretna štetočina koja se može lokalno širiti letom, ali na veće udaljenosti širi se putem trgovine zaraženih plodova. Zasad nije poznato širi li se putem sadnog materijala bez plodova.

Štete i simptomi  oštećenja

 

U Italiji vinska mušica ploda uzrokovala je štetu u vrednosti od 416 801 eura. U Španiji je u 2011. prvi put utvrđena šteta na jagodama, a na trešnjama, na nekim mestima i pojedinim varijetetima, zabeležena je i 100% šteta. U Francuskoj je ova štetočina na jagodama zabeležena prvi put 2010., a u 2011. već je zabeležena šteta na toj kulturi od 50 do 100%. Ova štetočina može pričinjavati prilično velike štete na voću neposredno pre berbe, ali i nakon toga. Nakon odlaganja jaja neposredno ispod pokožice bele larve se  ubušuju u plod i razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube na tržišnoj vrednosti. Vrlo brzo oštećeni plodovi propadaju na mestu gde se larve hrane. Na oštećene plodove naknadno se nasele i različiti sekundarni paraziti (gljive i bakterije), koji uzrokuju trulež.

 

Savetodavac za zaštitu bilja

Mr Gordana Jovanović

Additional information