Zaštita lucerišta

Optimalni rokovi za setvu lucerke jesu treća dekada marta i prva polovina aprila, a crvena detelina se, u zavisnosti od meteoroloških uslova, može sejati ranije.

Jedna od gešaka u zasnivanju lucerke i crvene deteline, koja se kasnije ne može ispraviti jeste pogrešan izbor parcele. Pri odabiranju parcela za setvu ovih vrsta obavezno treba proveriti kiselost zemljišta, jer je to limitirajući faktor za njihovo gajenje. Na pojedinim zemljištima, lucerka se može gajiti samo uz primenu mera kalcifikacije. Crvena detelina je nešto tolerantija prema zemljištima s visokim pH vrednostima.

Uz pomoć bakterija iz roda Rhisobium, lucerka i crvena detelina imaju sposobnost fiksacije azota iz vazduha, što im omogućava ne samo da zadovolje svoje potrebe za azotom već i da nakon razoravanja u zemljištu ostave veliku količinu azota za naredne useve, što u velikoj meri smanjuje ukupne potrebe za korišćenjem azotnih mineralnih đubriva i daje ovim vrstama ekološki značaj. Velika količina organske materije koja ostaje u zemljištu nakon razoravanja lucerišta izuzetno povoljno utiče na strukturu i kvalitet zemljišta.

Prosečno ostvareni prinosi lucerke i crvene deteline kreću se od pet do šest tona po hektaru, a površine pod ovim usevima često se ranije razoravaju. Najčešći razlog su propusti u zasnivanju lucerišta koji vode proređivanju sklopa biljaka, a samim tim smanjenju prinosa i kvaliteta krme, kao i dužine eksploatacije površina pod ovim usevima.

Nakon brzog nicanja, lucerka se sporo razvija u početnim fazama rasta i razvoja. Brz porast korova u istom periodu može dovesti do ugušivanja biljaka i velikih proređivanja biljaka i useva, što znatno smanjuje dužinu eksploatacije lucerišta. Iz navedenih razloga za setvu lucerke i crvene deteline treba izbegavati jako zakorovljene površine.

Nakon nicanja, u zavisnosti od korovske flore na parceli, koristiti preparate aktivne materije imazetapir, u lucerki iz semena i u mladoj lucerki u količini 1 l/ha (10 ml na 100 m2), tretiranjem u proleće posle nicanja, ili u jesen u fazi 1-4 troliske, zasnovanoj staroj lucerki, u količini 2 l/ha ( 20 ml na 100 m2), tretiranjem u vreme mirovanja vegetacije ili posle prvog otkosa, čime se uspešno suzbija i vilina kosica. Veoma važno je da lucerka u vreme tretiranja bude u fazi porasta od 15 do 20 cm. U suprotnom, herbicidi iz ove grupe mogu izazvati ožegotine na listovima, koje u zavisnosti od koncetracije mogu biti prolazne ali mogu i naneti trajne štete.

Jednogodišnji uskolisni korovi i višegodišnji uskolisni korovi u lucerki i crvenoj detelini mogu se uspešno suzbiti preparatima  aktivne materijr kletodim, tretiranjem posle nicanja useva, kada su korovi u fazi 2 do 5 listova.

Preparat aktivne materije dikvat- dibromid koristi se u količini 5 l/ha za suzbijanje viline kosice (Cuscuta spp.) lokalnim tretiranjem pokošenih žarišta, a propizamid se primenjuje  u zasnovanoj lucerki u količini 3-4 kg/ha, tretiranjem posle prvog košenja za suzbijanje viline kosice.

Ukoliko su lisne štetočine napale mlade biljke, neophodna je zaštita insekticidima na bazi piretroida.

Veoma je važno da se prvi otkos u godini zasnivanja kosi što kasnije, u vreme precvetavanja lucerke. Svaka znatno ranija kosidba dovodi do čupanja mladih biljaka lucerke koje se još uvek nisu dovoljno ukorenile, a samim tim i do proređivanja useva. Nažalost, često primenjivana mera borbe protiv korova u godini zasnivanja jeste upravo rana kosidba, koja može naneti velike štete lucerištima. Ovo se odnosi samo na prvi otkos u godini setve.

                                                      Mirjana Petrović, dipl.ing.polj.

 

 

Additional information